Савремени тренутак друштвено-политичке стварности у региону донео је посебан облик јавног дискурса који се у научним, академским и публицистичким круговима с правом може означити термином дигитални аутошовинизам. У средишту овог феномена налази се такозвана грађанистичка елита, географски и ментално концентрисана у београдском „кругу двојке“, чије се деловање на друштвеним мрежама попут Икса, некадашњег Твитера, и Фејсбука свело на емитовање чисте синергијске мржње према сопственом народу и традицији.
Анализирајући идеолошку празнину овог слоја, уочљиво је потпуно одсуство било каквог озбиљног државотворног плана, програма или конструктивне политичке платформе. У недостатку интелектуалног капацитета да понуде суштинска решења, њихов јавни ангажман деградиран је на ниво апсолутне банализације. Политика је сведена на нихилистичке хаштагове попут „пумпај“ и „динстај“, чиме се политичка борба претвара у банални перформанс. Овакав дискурс не почива на аргументима, већ на испразним симболима којима се покушавају прикрити суштинска интелектуална немоћ и отуђеност од стварних друштвених процеса.
Посебно место у овој семантичкој деградацији заузима феномен митологизације појединих друштвених група, који је свој врхунац достигао у тренутку када су покретачи протеста, такозвани блокадери, јавно истакли плакат са скандалозном поруком: „Дођи да видиш студента“. Оваква језива социолошка конструкција открива дубоку менталну проблематику њених аутора. Студент се више не доживљава као млади академски грађанин који стиче знање, већ се, кроз квазирелигијски модел, уздиже на ниво митског бића, готово месијанске фигуре.
Оваква количина незнања и стварање лажних идола представљају класичан пример идеолошке манипулације.
Уместо критичке мисли и академске озбиљности, јавни простор загађује се формирањем перцепције према којој је припадност одређеној групи сама по себи довољна морална и интелектуална алтернатива. На тај начин, уместо озбиљне политичке дебате, добијамо парадигму која почива искључиво на трицама и кучинама, продубљује друштвене поделе и урушава темељне вредности политичке, друштвене и академске заједнице.
Пише: мр Јасмина Драгутиновић за Вести Онлине