Када се пред очима човјека испријече сви вјетрови историје, када се туђински пројекти заталасају са циљем да затру и посљедњи траг српског имена у овим крајевима, увијек се из дубина вјекова јави оно прастаро, свето питање: ко смо, шта смо и чији смо? Одговор на то питање у нашем времену, са непоколебљивом хришћанском и националном вертикалом, исписују људи окупљени око НВО Михољски збор. Ова организација није тек пуко удружење грађана, она је живи наставак оне народне саборности која је вјековима чувала кости светих мученика на Превлаци и одржавала пламен слободе онда када се чинило да је тама прекрила Боку и цијелу Црну Гору.
Српски интегрализам, као мисаона и животна снага која надилази све регионалне мреже и административне границе, своје најчистије огледало српско налази управо у дјеловању ових честитих људи. Михољски збор нас изнова подсјећа да нема граница које могу раздвојити правог Србина од његовог корјена, од његовог манастира, од његовог косовског и ловћенског завјета.
Свака акција ове организације, било да је ријеч о хуманитарној мисији, очувању светиња, његовању историјског памћења или одбрани достојанства нашег народа, представља камен међаш у борби против асимилације и заборављања. Они не бране само прошлост, они бране будућност наше дјеце, оних који тек треба да узму српски барјак у своје руке и наставе пут предака.
У времену када су многи савијали кичму пред туђим амбасадама и лажним земаљским господарима, Михољски збор је остао усправан, вјеран својој Српској православној цркви, свом народу и заједничкој отаџбини. Они су доказ да је снага једног народа у његовој слози, у његовој спремности да стане у заштиту браће и да ни по коју цијену не тргује својим идентитетом. Зато је ова организација понос сваког човјека који мисли српски, бастион истине и истински чувар нашег духовног и националног бића.
Аутор је магистранд историје