Не желим да ово пишем само као лични и породични пријатељ породице Шаботић, мојих комшија. Мој добри Сајо и ја смо по доста ствари различити, по националном, по политичком и верском. Међутим, име Саита Шековог је синоним за људскост, професионализам и посвећеност, тако да онај ко је одлучио да остави мог пријатеља без посла очигледно није два пута размислио, ако боље погледамо ради се о једној тешкој непромишљености!
Можете ми вјеровати на ријеч, Саит није изгубио ништа, изгубила је школа, просвета и дјеца којима је Сајо био узор, узор многим генерацијама.
Зато користим ову прилику не да молим, не да апелујем већ да ЗАХТЈЕВАМ да се прије свега један врхунски педагог врати на радно мјесто гдје је деценијама давао свој пуни допринос афирмацији правих вриједности.
С поштовањем
Спасоје Томић