Србска Kраљевска Војска у Отаџбини изражава озбиљну забринутост поводом поновљених захтјева Републике Хрватске да Црна Гора преда школски брод „Јадран“ Републици Хрватској.
Сматрамо да се питање школског брода „Јадран“ не може рјешавати политичким изјавама, притисцима ,уценама или поједностављеним тврдњама да је брод „хрватски“ само зато што је у једном периоду своје историје био везан за Сплит.
Питање његовог власништва мора се посматрати кроз цјелокупну историју брода, документацију о његовој изградњи и финансирању, правни статус Краљевине Југославије, касније државноправне промјене, распад СФР Југославије и питање државне сукцесије.
1. „ЈАДРАН“ ЈЕ НАРУЧИЛА КРАЉЕВСКА МОРНАРИЦА ЈУГОСЛАВИЈЕ
Школски брод „Јадран“ наручен је 1930. године за потребе Краљевске морнарице Југославије.
Уговор о изградњи закључен је 4. септембра 1930. године са њемачким бродоградилиштем H. C. Stülcken Sohn у Хамбургу.
Брод је поринут 25. јуна 1931. године, завршен 1933. године и 16. јула 1933. стигао је у Тиват, гдје је извршена званична примопредаја између бродоградилишта и Команде Краљевске морнарице Југославије.
Дана 19. августа 1933. године „Јадран“ је уведен у флотну листу Краљевске морнарице Југославије.
Ове чињенице су од суштинског значаја.
„Јадран“ није изграђен као брод Републике Хрватске.
Република Хрватска у вријеме његове изградње није ни постојала.
Брод је изграђен за потребе тадашње југословенске државе и њене Краљевске морнарице.
2. ПИТАЊЕ ФИНАНСИРАЊА БРОДА
Према доступним историјским подацима, изградња брода коштала је приближно 8,4 милиона тадашњих југословенских динара.
У финансирању су учествовали прилози организације „Јадранска стража“, државна и морнаричка средства, кредити и средства повезана са ратним репарацијама.
Посебно је важно раздвојити улогу „Јадранске страже“ у прикупљању средстава од питања формалног власништва над бродом.
Чињеница да је одређена организација учествовала у прикупљању новца не значи сама по себи да је она била власник државног ратног брода.
Према доступним подацима, уговор о изградњи закључила је Краљевска морнарица Југославије.
Због тога питање финансирања мора бити разматрано заједно са питањем правног власништва и државног континуитета.
3. ИСТОРИЈСКИ КОНТЕКСТ КОЈИ СЕ НЕ СМИЈЕ ПРЕЋУТАТИ
„Јадран“ је настао готово деценију прије стварања Независне Државе Хрватске.
Краљевина Југославија постојала је у вријеме када је брод наручен, изграђен и уведен у састав њене Краљевске морнарице.
Независна Држава Хрватска проглашена је 10. априла 1941. године, након слома Краљевине Југославије, уз подршку и покровитељство сила Осовине, прије свега нацистичке Њемачке и фашистичке Италије.
НДХ је била супротстављена Краљевини Југославији и представљала је ратну творевину насталу у условима окупације и распада југословенске државе.
Због тога сматрамо историјски неодрживим покушај да се данас ствара представа како је „Јадран“ од свог настанка био хрватски државни брод.
Он то није био нити ће бити.
Он је наручен за Краљевску морнарицу Југославије.
Такође сматрамо да се постојање НДХ не може користити за стварање аутоматског историјског и правног континуитета са данашњом Републиком Хрватском.
Историјски период НДХ и савремена Република Хрватска представљају различите државноправне и историјске субјекте.
4. СПЛИТ НИЈЕ ДОКАЗ ВЛАСНИШТВА
Хрватска своје потраживање, између осталог, заснива на чињеници да је „Јадран“ у каснијем периоду био повезан са матичном луком Лора у Сплиту.
Међутим, чињеница да је један брод имао матичну луку или базу на одређеној територији сама по себи није довољна да докаже промјену власништва над државном имовином.
„Јадран“ је током свог постојања био дио ширег југословенског поморског система.
Због тога се његов статус мора утврдити на основу цјелокупне документације, а не на основу једног периода његове употребе.
5. ШТА СЕ ДОГОДИЛО 1991. ГОДИНЕ?
Ово питање је од посебног значаја.
У вријеме распада СФР Југославије „Јадран“ се налазио у Тивту, гдје је био на ремонту.
Након распада заједничке државе брод је остао у Тивту и наставио да буде у употреби у оквиру морнаричког система који је наслиједила Црна Гора.
Данас се „Јадран“ налази у саставу Морнарице Војске Црне Горе.
Управо због тога је неопходно утврдити његов правни статус у тренутку распада СФР Југославије и питање државне сукцесије.
Не може се једноставно рећи:
„Брод је био у Сплиту — зато припада Хрватској.“
Такав закључак није довољан за рјешавање питања власништва над државном имовином.
6. СТАВ СРБСКЕ КРАЉЕВСКЕ ВОЈСКЕ У ОТАЏБИНИ
Србска Краљевска Војска у Отаџбини сматра да Република Хрватска нема право да школски брод „Јадран“ представља као изворно хрватску имовину.
Не прихватамо брисање историјских чињеница да је „Јадран“:
наручила Краљевска морнарица Југославије;
изграђен у Хамбургу;
изграђен за потребе Краљевске морнарице;
плаћен средствима која су била повезана са државним и морнаричким финансирањем, кредитима, репарацијама и прилозима;
први пут званично примљен у Тивту;
уведен у флоту Краљевске морнарице Југославије;
деценијама служио као школски брод југословенске морнарице;
а од распада заједничке државе остао у Тивту;
и данас се налази у саставу Морнарице Војске Црне Горе.
Због свега наведеног сматрамо да се његов статус мора утврдити искључиво на основу докумената и права.
7. ПОЗИВ ДРЖАВНИМ ОРГАНИМА ЦРНЕ ГОРЕ
Позивамо државне органе Црне Горе да у интересу заштите државног и културно-историјског наслеђа:
објаве цјелокупну документацију о историјском власништву над школским бродом „Јадран“;
објаве оригинални уговор о изградњи из 1930. године;
објаве документацију о финансирању изградње;
објаве документацију о примопредаји брода 1933. године;
објаве документацију о његовом упису у флотне листе;
објаве документацију о статусу брода у вријеме распада СФР Југославије;
утврде правни основ по којем Република Хрватска тражи повратак брода;
изврше потпуну историјску, имовинско-правну и међународноправну анализу;
не пристају на предају брода „Јадран“ као дио црногорског поморског, војног и културно-историјског насљеђа.
8. ЗАКЉУЧАК
„Јадран“ није само један стари једрењак.
Он је свједок једног историјског периода, дио историје југословенског поморства, Краљевске морнарице, Боке Которске и црногорског поморског насљеђа.
Његова историја не почиње у Сплиту.
Она почиње 1930. године, када га је наручила Краљевска морнарица Југославије, а наставља се 1933. године његовом примопредајом у Тивту.
Зато сматрамо да се о судбини „Јадрана“ не може одлучивати политичким притиском, историјским поједностављивањем или својатањем прошлости и то прошлости у којој је НДХ била против свега што је припадало краљевини….НДХ у којој је убијано србско становништво…и све што је везано за Краља и Краљевину.
Ако Република Хрватска сматра да има правни основ за повратак „Јадрана“, тај основ мора бити доказан историјским и правним документима, документима које она не може имати…
До тада, не постоји оправдање да се од Црне Горе захтијева предаја брода као да је питање његовог власништва већ неспорно ријешено.
Србска Краљевска војска у Отаџбини подржава став Михољског Збора, Слободне Црне Горе и свих оних институција, удружења и грађана који дијеле наше мишљење да се „Јадран“ мора сачувати у Црној Гори.
ОВАЈ ХРВАТСКИ ЗАХТЈЕВ НЕМА НИКАКВОГ ПРАВНОГ ОСНОВА.
У име
СРБСКЕ КРАЉЕВСКЕ ВОЈСКЕ У ОТАЏБИНИ
Војвода
ПРЕДРАГ ЛАЗАРЕВИЋ
Будва, август 2026. године