„ЛАКУШИЋ, РАДОВИЋ И РАИЧЕВИЋ ЈОШ 2023. НАУЧНО УПОЗОРИЛИ НА АНТРОПОГЕНИ УТИЦАЈ НА ИЗВОРИШТЕ „БОЉЕ СЕСТРЕ“
Пише: Зоран Лакушић, један од аутора научног рада „Антропогени фактор, узрочник пада издашности изворишта ‘Боље сестре’“
У свјетлу актуелних расправа о узроцима вишегодишњег пада издашности изворишта „Боље сестре“, сматрам важним да јавност подсјетим да ово питање није од јуче, нити је настало као резултат дневнополитичких или медијских полемика. О проблему су још 2023. године, пред научном и стручном јавношћу, представљени резултати анализа које су указале на озбиљан антропогени утицај на хидрогеолошки систем од којег зависи издашност овог стратешког изворишта.
Заједно са Миладином Радовићем и мр Жељком Раичевићем, аутор сам научног рада „Антропогени фактор, узрочник пада издашности изворишта ‘Боље сестре’“, који је представљен на научној конференцији са међународним учешћем „Заштита природе и животне средине, стање, значај и перспективе“, одржаној у септембру 2023. године у Плаву и Гусињу, у организацији Агенције за заштиту животне средине Црне Горе.
Посебно наглашавам да није ријеч о кратком конференцијском апстракту или усменом саопштењу које је остало без трајног научног трага. Рад је у цјелини објављен у званичном Зборнику радова Агенције за заштиту животне средине Црне Горе.
Рад почиње на страници 315, а списак коришћене литературе завршава се на страници 329, што значи да је ријеч о раду обима око 15 страница. И у садржају Зборника евидентиран је на страници 315. Званични издавач публикације је Агенција за заштиту животне средине Црне Горе, а Зборник има библиографску идентификацију ISBN 978-9911-9574-1-2 и COBISS.CG-ID 32780548. То су чињенице које овом раду обезбјеђују трајну библиографску и документарну вриједност.
Суштина научног приступа који смо изложили јесте да се „Боље сестре“ не могу посматрати као изолована тачка истицања воде, независна од промјена које се дешавају у ширем простору.
Ријеч је о сложеном хидрогеолошком систему у којем постоје односи између Мораче, алувијалних седимената, подземних вода и карстне издани. Управо због тога крупне антропогене интервенције у кориту ријеке морају бити предмет озбиљног хидрогеолошког разматрања.
У средишту нашег рада налазио се антропогени фактор, а нарочито дуготрајна и неконтролисана експлоатација шљунка и пијеска из корита Мораче и посљедице таквог дјеловања по природно успостављене хидрауличке односе.
Експлоатација ријечног материјала није само физичко одношење одређене количине шљунка. Када се спроводи у великом обиму и током дугог периода, она доводи до измјене морфологије корита, снижавања његовог дна, нарушавања природних слојева и промјене односа ријеке према околном водоносном систему.
Научно питање зато није да ли је из корита извађена одређена количина материјала, већ шта таква интервенција значи за режим површинских и подземних вода.
Драстичан пад издашности захтијева научно објашњење. Један од најважнијих показатеља који смо анализирали јесте драматичан пад издашности изворишта.
У августу 2022. године издашност „Бољих сестара“ спустила се на око 265 литара у секунди на преливу, што је вишеструко мање у односу на капацитете регистроване у ранијем периоду.
Пад таквих размјера не може се научно одговорно третирати као безначајна или уобичајена сезонска осцилација. Он је захтијевао анализу хидролошких, хидрогеолошких, климатских и антропогених фактора и, што је посебно важно, њихових међусобних односа.
Управо зато је у раду посебна пажња посвећена хидрауличкој повезаности Мораче, алувијалних седимената и подземних вода у ширем систему „Бољих сестара“.
Продубљивање корита ријеке може промијенити хидраулички градијент, односно природни однос нивоа површинских и подземних вода. Када се тај однос наруши, мијењају се услови кретања и прихрањивања подземних вода, што се може одразити и на издашност извора.
То је суштински механизам који се научно испитао зато се не може категорички тврди да крупне интервенције у кориту Мораче немају утицаја на „Боље сестре“.
Промјене су регистроване и у ширем простору. У раду су разматрани и теренски показатељи ван самог мјеста истицања изворишта „Боље сестре“.
Посебно је указано на снижавање нивоа воде у бунарима на подручју Грбаваца за приближно три до четири метра, при чему су поједини бунари значајан дио године остајали без воде.
Тај податак је важан зато што указује да се промјене не дешавају само на самом изворишту, већ у ширем простору подземних вода.
Наравно, један теренски показатељ сам за себе није довољан за доказивање сложене хидрогеолошке узрочности. Али када се посматра заједно са великим морфолошким промјенама корита Мораче, снижавањем нивоа подземних вода и истовременим падом издашности „Бољих сестара“, он постаје значајан дио шире научне слике.
Климатске промјене не треба негирати, али ни користити као универзално објашњење
Научно коректан приступ не дозвољава искључивање природних и климатских фактора.
Промјене режима падавина, сушни периоди, температура и природне хидролошке осцилације несумњиво утичу на водне ресурсе. То у нашем раду није негирано.
Међутим, право научно питање гласи, могу ли климатски и природни фактори сами објаснити обим, динамику и просторни карактер регистрованог пада издашности „Бољих сестара“?
Наш приступ је био да се антропогени фактор не може искључити нити свести на споредну околност без свеобухватне хидрогеолошке анализе.
Посебан научни значај има временско и просторно подударање више процеса: интензивних интервенција у кориту Мораче, његовог продубљивања и морфолошке трансформације, снижавања нивоа подземних вода и драматичног пада издашности изворишта.
Наука захтијева да се таква повезаност испитује, а не да се унапријед искључује.
И RTCG је 2023. године забиљежио научне налазе. Важно је нагласити и да научни рад и његови закључци нијесу постали познати јавности тек данас.
Радио-телевизија Црне Горе је 22. септембра 2023. године, непосредно током одржавања конференције, објавила текст под насловом „Не смије се дозволити даља девастација корита Мораче и изворишта ‘Боље сестре’“.
Национални јавни сервис је навео сва три аутора — Зорана Лакушића, Миладина Радовића и мр Жељка Раичевића — као и пуни назив рада. RTCG је тада пренио и кључне податке о паду издашности на око 265 l/s, промјенама у кориту Мораче и снижавању нивоа воде у бунарима у Грбавцима.
То је важан документарни податак: основна теза и налази рада били су јавно саопштени и медијски забиљежени још у септембру 2023. године, дакле много прије актуелних спорења о узроцима пада издашности.
Због тога данашњу расправу треба вратити са терена произвољних оцјена на терен научних чињеница и провјерљивих података.
Научни налази морају бити основ за заштиту изворишта „Боље сестре“.
Циљ нашег рада није био само да се констатује проблем, већ да се укаже на неопходност системског одговора.
То подразумијева спречавање даље неконтролисане експлоатације ријечног материјала, заштиту и санацију девастираног корита Мораче, досљедно спровођење режима санитарне заштите, континуирано праћење подземних и површинских вода и наставак мултидисциплинарних хидрогеолошких истраживања.
Само дугорочне серије мјерења водостаја Мораче, нивоа подземних вода, падавина и издашности „Бољих сестара“ могу омогућити поуздано раздвајање природних сезонских и климатских утицаја од дугорочних посљедица антропогеног дјеловања.
Научна питања се не рјешавају политичким оцјенама. Научни рад који смо Миладин Радовић, мр Жељко Раичевић и ја представили 2023. године има значај управо зато што проблем „Бољих сестара“ поставља у оквир системске хидрогеолошке анализе.
Није научно исправно тврдити да један фактор објашњава апсолутно све промјене у тако сложеном природном систему. Али исто тако није научно оправдано унапријед искључити антропогени фактор, нарочито када су у истом простору регистроване крупне морфолошке промјене корита, снижавање нивоа подземних вода и драматичан пад издашности изворишта.
За категоричко искључивање такве узрочно-посљедичне везе потребни су једнако озбиљни научни докази, дугорочна мјерења и хидрогеолошке анализе.
Зато овај рад није дио дневне полемике. Он представља трајно објављен научни и стручни документ, представљен пред међународном научном јавношћу, објављен у Зборнику државне Агенције и библиографски евидентиран, док је његово представљање још 2023. године забиљежио и национални јавни сервис.
У коначном, питање „Бољих сестара“ далеко превазилази било ког појединца, институцију или мандат. Ријеч је о очувању једног од најзначајнијих водних ресурса Црне Горе, сигурности водоснабдијевања Црногорског приморја и обавези државе да управљање водама заснива на науци, мјерењима и провјерљивим чињеницама.
Када је у питању вода као стратешки ресурс, научна упозорења се не смију релативизовати, она се морају провјеравати, продубљивати и претварати у конкретне мјере заштите.