Најновије саопштење Регионалног водовода Црногорско приморје представља један од најзначајнијих практичних показатеља у досадашњем истраживању односа ријеке Мораче и изворишта „Боље сестре“. Подаци које је саопштило предузеће показују да ниво воде у кориту Мораче директно утиче на издашност изворишта „Боље сестре“ и, што је посебно важно, да се та зависност потврђује у реалним хидролошким условима.
Према најновијем саопштењу, упркос хидролошком минимуму, високим температурама и дугом сушном периоду, Црногорском приморју се тренутно испоручује око 1.000 литара воде у секунди. Још значајнији је податак да се процјењује да би, при садашњем нивоу воде у кориту Мораче и у случају потребе, могло бити обезбијеђено и више од 1.500 литара у секунди.

За разумијевање хидрогеологије „Бољих сестара“ то није само оперативни податак. Његов значај је много шири, јер долази након низа научних истраживања и конкретних интервенција у кориту Мораче којима је подизан и стабилизован ниво ријеке. Изградња привремених устава управо је имала за циљ да се подизањем нивоа воде побољшају услови прихрањивања подземних вода у алувијалним наслагама Мораче, а преко њих и изворишта „Боље сестре“.
У томе је и посебна научна вриједност ових истраживања. Није више ријеч само о посматрању да се ниво Мораче и издашност извора мијењају у истом периоду. Извршена је конкретна интервенција у кориту, подигнут је ниво воде, а затим је праћена реакција подземних вода и самог изворишта „Боље сестре“.
Ако се подизањем нивоа воде у кориту Мораче подижу и нивои подземних вода у околним алувијалним наслагама и истовремено побољшава издашност „Бољих сестара“, онда се више не ради само о теоријској претпоставци. Ради се о реакцији природног система која је у сагласности са резултатима ранијих хидрогеолошких истраживања.
Управо на то сам годинама указивао, проблем „Бољих сестара“ не може се посматрати одвојено од стања корита Мораче, нивоа воде у ријеци и кретања подземних вода у алувијалним наслагама Зетске равнице. Продубљивањем корита, које је годинама било изложено интензивној експлоатацији шљунка и пијеска, снижавана је кота ријечног корита, а са њом и нивои подземних вода. Подизањем нивоа Мораче процес иде у супротном правцу, стварају се повољнији услови за продирање воде у шљунковито-пјесковите наслаге и за прихрањивање подземних вода које су повезане са системом „Бољих сестара“.
Најновији подаци добијају додатну научну тежину када се упореде са резултатима међународног научног рада објављеног у часопису Hydrogeology Journal. У том истраживању „Боље сестре“ су дефинисане као дио сложеног карстно-алувијалног система, при чему је показано да током сушног, љетњег периода значајан дио прихрањивања долази управо посредством подземних вода у алувијалним наслагама Мораче.
Зато најновије саопштење Регионалног водовода треба посматрати као важну практичну потврду резултата који су већ добијени научним методама. На једној страни имамо хидрогеолошка и трасерска истраживања, мјерења нивоа подземних вода и научно дефинисан механизам прихрањивања. На другој страни сада имамо интервенције којима се подиже ниво воде у кориту Мораче и актуелне показатеље издашности „Бољих сестара“ чак и у условима дуготрајне суше.
Посебно је значајно што се овакви резултати биљеже у периоду хидролошког минимума. Ако се у условима високих температура и дуготрајног недостатка падавина обезбјеђује око 1.000 l/s, уз процјену да би расположива количина могла прећи и 1.500 l/s, онда се режим издашности изворишта не може објашњавати само климатским факторима. Повољнији ниво воде у кориту Мораче и његов утицај на подземне воде представљају фактор који представља чињеницу .
Ово је управо оно на шта сам упозоравао претходних година. Тврдња да су деградација корита Мораче, експлоатација шљунка, снижавање нивоа ријеке и пад нивоа подземних вода повезани са смањењем издашности „Бољих сестара“ више није само предмет стручне полемике. Данас ту везу поткрепљују објављена научна истраживања, експерименталне интервенције у кориту и, што је најважније, стварна мјерења на изворишту „Боље сестре“ .
У том свјетлу треба поново научно вредновати и раније категоричне ставове проф. Михаила Бурића да експлоатација шљунка има „ама баш никакве везе“ са проблемом „Бољих сестара“. Најновији подаци Регионалног водовода, заједно са резултатима научних и експерименталних истраживања, такву тврдњу директно доводе у питање. Исто важи и за ставове Славка Хрвачевића у дијелу у којем је оспоравана или релативизована повезаност промјена у кориту Мораче са издашношћу изворишта.
Овдје није ријеч о личној полемици. Научна питања рјешавају се мјерењима, експериментима и провјером резултата. Управо зато су најновији подаци толико значајни.
Подизање и стабилизација нивоа воде у кориту Мораче, праћење подземних вода у алувијалним наслагама и истовремено мјерење издашности „Бољих сестара“ омогућавају да се овај сложени природни систем посматра кроз његову стварну реакцију на промјену услова.
Због тога најновије саопштење Регионалног водовода има посебан значај. Оно потврђује суштину онога што сам годинама јавно заступао, Морача и „Боље сестре“ представљају хидраулички повезан систем, а очување нивоа воде у кориту Мораче један је од кључних предуслова за очување издашности изворишта.
То показују научна истраживања, експерименталне интервенције и најновија мјерења Регионалног водовода.
Мјерења су потврдила када се подигне ниво воде у кориту Мораче, побољшавају се услови прихрањивања подземних вода у алувијалним наслагама, а тиме и изворишта „Боље сестре“.