Лидер Уједињене Црне Горе, Горан Даниловић, поручио је да се Срби у Црној Гори не могу надати бољим данима све док српске политичке партије не схвате да је свака међусобна свађа погубна и да на дуги рок одлаже рјешавање горућих проблема.
Он је нагласио да су унутарсрпски сукоби скуп преседан који је доводио до лутања политика, док је национални интерес бивао заборављен под шутом међусобних обрачуна.
„Изгубили смо за столом“
Даниловић истиче да је српска политичка и национална мисао застала када је већина повјеровала да је побједом 2020. године завршен прогон и рашрафљен механизам који је дробио српска права.
„То је био само доказ да смо као заједница недовршени, да нисмо изградили националне, културне и политичке институције, те да српство нисмо дефинисали као историјски код, него као шансу да наплатимо вишедеценијско малтретирање. Побједили смо ономад у политичком ‘боју’, а изгубили потом ‘за столом’ – поклонили смо побједу прелетачима, умјесто да отворимо путеве младим људима“, наводи Даниловић.
Према његовим ријечима, темељи морају бити у духовности, просвјети и култури, док политика не смије бити сврха себи, већ оруђе за остваривање циља.
Српски договор испружене руке
Даниловић подвлачи да српском политичком одговору према онима који Србе држе као грађане другог реда мора претходити српски договор. То, како објашњава, не значи униформност или „једну капу“, јер се разноликост српских опција не смије вјештачки гушити.
„За почетак, Српски договор започнимо испруженом руком, а онда се обавежимо да ћемо у свакој прилици, били у опозицији или на власти, бескомпромисно бранити права и слободе српског народа: српски језик, српске националне симболе и конститутивност српског народа у Црној Гори„, поручује лидер Уједињене.Однос према грађанским партијама и спољној политици
Иако Србе у грађанским партијама ове теме не занимају или су им на дну листе приоритета, Даниловић истиче да са њима не треба водити политички рат јер ће „једном бити важни“.
Као кључне тачке будућег Договора наводи искреност и одговорност, уз трајну обавезу да се одлукама никада не наштети Србији и српском народу гдје год живио.
На крају, осврнуо се и на геополитички курс, наводећи да се, без обзира на чланство у ЕУ, не треба слијепо ослањати на европске институције. Умјесто тога, фокус треба ставити на сарадњу са пријатељским народима у Европи и свијету који цијене и препознају допринос српског народа европској култури и цивилизацији.