Истицао сам у неким претходним приликама: питања повратка српског језика као службеног, института двојног држављанства и тробојке као народне заставе – не могу се кратковидо посматрати као искључиво идентитетска питања, која по неким мишљењима могу и дијелити друштво. Не, ради се прије свега о питањима која спадају у корпус поштовања људских права, чије разрјешавање доприноси управо демократизацији друштва, снажењу правне државе, уклањању подјела и општенародном помирењу.
Када ове фундаменталне ствари схвате све компоненте владајуће већине, али и многе које су дио актуелне и будуће опозиције – створиће се услови за рјешавање тих питања. Нажалост, на данашњи дан она још увијек нијесу ријешена, јер је наша држава тек прије неколике године закорачила стазама демократије. Још увијек не постоји довољно изграђена свијест код неких дјелова власти о суштинском значају рјешавања ових тематика. Задатак српских политичких представника је да се услови за рјешавање датих питања створе што је прије могуће.
Како би такви услови били остварени у што краћем року, неопходно је јачање заједништва и повјерења у оквиру владајуће коалиције, који су данас на задовољавајућем нивоу, али морају бити на још вишем након очекиване побједе исте коалиције на изборима за годину дана. Јер, јачање партнерских односа и заједништва доприноси и јачању свијести у оквиру коалиције да су „твоји проблеми и твоје бриге аутоматски и – моји проблеми и моје бриге“. Надаље, неопходно је и даљње јачање српског политичког фактора који је данас на позицијама власти.
Потребно је и даљње снажење утицаја и веза који српски политички фактор има у међународним институцијама. Што си утицајнији у том амбијенту, има се више „слуха“ за твоје захтјеве и потребе. На тај начин, неријешена „идентитетска питања“ доћи ће на дневни ред вјероватно након наредних избора, а сигурно након уласка државе у ЕУ (јер ће у том случају кршење људских права бити многоструко видљивије). Мада, можда буде и неких позитивних вијести у вези са црногорском тробојком и прије тога.
То су, заправо, нови српски одговори за нова времена, о којима је недавно говорио Мандић.
Поновићу, рјешавање поменутих питања, а и свих других која су од фундаменталног значаја за српски народ, али и све друге грађане Црне Горе – могуће је само из позиција власти, а никако са улице. Могуће их је ријешити само – „из фотеља“. Могу их ријешити само људи који су „у фотељама“.
Нијесу у праву они критичари, актуелне власти и српских политичких представника, који инсистирају на томе да ништа позитивно није учињено – прије свега за српски народ – након ослобођења земље од диктатуре ДПС-а. Дакако, могло се радити у неким сегментима боље, али је апсурдно поређење са периодом ДПС- клептократије. Прије свега, земља економски неупоредиво боље стоји, животни стандард је бољи, а нема више ни бруталне дискриминације на националној основи приликом запошљавања у државним институцијама, ни другдје. У великој мјери су спласнуле међунационалне и интерконфесионалне напетости. Слободније се дише. У државне институције и у министарства се вратила ћирилица. Итд… Постоји огроман простор за даљња побољшања, као и за задовољење великог броја разочараних који и даље нијесу доживјели правду – али, далеко од тога да је мало учињено, како заступају неки.
Они политички представници који српски народ, након деценија патњи и борбе против аутократије, желе да врате на улице и у изолацију – у дубокој су заблуди. Прије свега – јер таквим политикама драстично умањују сопствени коалициони капацитет, а народу који заступају датим чињењем наносе ненадокнадиву штету. Има још прилично времена до наредних избора и надам се да ће промијенити тренутни став – јер нам је слога примарна вриједност. Мудрим политикама остварићемо наше интересе, а српски народ у Црној Гори више никада неће бити вјечита опозиција.