PRVI na listi i nosilac liste „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ Aleksandar Vučić gostuje na Kurir televiziji.
– Svakog čovjeka oblikuje ono što naslijedi i dobije u porodici, socijalnom okruženju, kroz učenje, sopstvena uvjerenja. Naslijedio sam mnogo toga iz porodice, kroz djetinjstvo, kao i svako drugi. Pomenuli ste nešto što je meni važno – ja sam bezbroj puta govorio kako postoje ljudi koji dožive taj momenat i da padaju i da se ponovo podižu i da nije jednostavno kada se pada više puta. Kada ste govorili o odbrani nacionalnih interesa, ljudi u Srbiji ne znaju koliko je težak proces donošenja odluka. Ponekad vam se desi da vam opet bude neprihvaćeno, da bude bezbroj kritika, iako drugačiju odluku niste mogli da donesete. Ne želim da kukam, planiram da vodim Vladu, potrebna je hrabrost, odlučnost, želja i strast. Ono što nam jeste nedostajalo, to je da češće i više obilazimo ljude. To sam se trudio u ovoj kampanji takođe. Išao sam čak i kad sam mislio da nema smisla. Što se tiče te borbe, vjerujem da svako od nas voli Srbiju. Sinoć sam u Lazarevcu rekao nešto što je malo pogrešno. Rekao sam da oni ne vole Srbiju, mi volimo. I oni vole Srbiju. Važno je pitanje ko Srbiju može da učini uspješnom. Izbor rukovodstva jedne zemlje je najvažniji. Emirati su bili duplo nerazvijeniji od Libije. Prije 52 godine Bin Zajed stariji poljubio je libijsko tlo i rekao da se nada kako će Emirati tako izgledati. Pogledajte kako danas izgleda zemlja koja ima pet puta manje nafte od Emirata, a kako izgleda Libija. Ljudi misle da je stabilnost dinara zauvijek data, jer ova djeca se ne sjećaju ili su se jedva rodila kad je neki Šoškić bio guverner, pa kad ustanete, pogledate kurs dinara, pa kakva je vremenska prognoza. Ovo je prvi put u našoj istoriji da imamo stabilan kurs i ljudi misle da se to neće mijenjati nagore. Hoće, plaćali smo ih na mnogo načina. Mnogo pogrešnih i neracionalnih odluka. Morate najteže odluke da donesete, za svoj narod i zemlju – ističe Vučić.
– Nadam se da nijedna majka nije prošla kroz ono što je moja. Toliko mržnje sa svih njihovih medija, mnogo neistina, laži. To je neko sve plaćao i mnogo je plaćao. Mislim da smo danas dobili prve podatke o tome koliko košta jedan dan da bi imali dominaciju na mrežama. To je preko milion eura dnevno. Kada čujete riječ „spontano“ u politici, okrenite se i idite na drugu stranu – dodaje Vučić.
– Kad sam studirao na Pravnom fakultetu, studenti misle sve pripada nama, mi smo budućnost. Svi su išli na demonstracije, Bane Lečić, Žarko Jokanović. Nema srca onaj koji u mladosti nije bio buntovnik i ljevičar, a nema ni razuma ako je to u starosti. Imam tu sreću da sam tada bio starmali. Ja sam išao na utakmice, pa sam možda to doživljavao drugačije. Prvi put sam pobjegao iz škole, 12 godina sam imao, 1982. godina je bila. Zvezda – Cibona i Zvezda – Barselona. Vikali smo „Mrzim Cibonu“. Ja sam vikao iz petnih žila „Mrzim Cibonu“. Policajac Avram me izvede i lupi mi šamar. Ćelav, veliki, brčiće imao, jak, sposoban čovjek. Prati klince. Ja sam ga gledao očima prepunim bijesa, gnjeva. Onda sam tako išao na tribinu dugo, dugo, dugo… svuda po bivšoj Jugoslaviji. Tu sam naučio šta je pravo prijateljstvo. U Vinkovcima su nas sačekali Dinamovi navijači. Njih je bilo ne manje od 100. Potegli kamenice, obore mi druga, nije bio u fizički najboljem stanju. Mršav, nikakav. Izašao sam, dovukao ga do voza i ubacio ga unutra. Tad mi je rekao: „Znaš, od svih ovih velikih, ja bih ostao i nikad se ne bih izvukao, a od tebe malog, takvog žgoljavog, mršavog i nikakvog, zapamtiću to, hvala ti!“
Naučite da primate udarce, da zadajete. Nisam volio, kad smo išli u Maksimir, jedan od boljih drugara bio je mnogo jači od mene. Jednog od Dinamovih navijača, isto u Vinkovcima, oborio je i krenuo da ga udari. Uhvatio sam ga za ruku: „Nemoj, kad te molim“. Svi su se naljutili na mene, nisam htio da pripadam čoporu i da se iživljavam nad nekim na zemlji. Oni koji se iživljavaju nad ljudima na zemlji samo su čopor hijena. Na fakultetu sam im se suprotstavljao, iako nisam bio za Miloševića. Nadao sam se da ću biti advokat. Majka mi je kupovala knjige, čitaj Filotu, Filu, Veljka Guberinića. Spremao sam se, to mi je bio san. Sve se ispostavilo i 1993. krenuo drugi put – ističe Vučić.
Javio se da sam postavio pitanje o Vens-Ovenovom planu. Snimali su VHS kamerama. Pogledali su to i pozvali me. Poslali su me na Radio Indeks, pa su javili Šešelju da ima malog koji nije glup. Šešelj me pozvao da me upozna. Nisam uvijek bio u pravu, brat i ja smo teško podnijeli pad Krajine. Te večeri smo tražili da se ide na ulice. Mladost, buntovnički duh, žao mi je našeg naroda. Nosili smo pomoć našim ljudima, bile su to žestoke svađe sa Šešeljem. Svađe koje su se ticale borbe za interes našeg naroda. Nije bilo ličnih sukoba – kaže Vučić.
– 1996/1997. vidite… prošao je Dejton. Duboka američka država nastavlja da ruši Miloševića. Završeno je to u BiH. Gotovo je bilo sa Krajinom. Tada kreće žestok pritisak spolja da se politika Srbije promijeni. Cijepanje Jugoslavije i ponovna fragmentacija srpskog naroda. Što se nije desilo otkad je Aleksandar Prvi Ujedinitelj uspio da Srbe spoji u jednu državu. Bilo je potrebno da se stavi pečat na to, skloni Milošević i Srbi okrive za sve. Kreće ogromna podrška nezavisnim medijima i NVO sektoru. Na predsjedničkim izborima se vidjelo da Srbija nešto misli drugačije. Ljudi su glasali za opoziciju i vlast. Vojislav je tada donio odluku da uđe u vladu sa Miloševićem. Nije mislio da će mu to nešto donijeti. Naprotiv. Dvije godine sam bio ministar u gotovo nemogućim uslovima. 1998… 1999. Svi su tada insistirali, trudio sam se da Zakon o informisanju ne bude loš, ali nikad ga ne bih više donio. Jednom nam je stao automobil kod sela Zrze, bili smo na putu, sa mnom je bio Boško Drobnjak. Pukla je guma. Izlazimo da šetamo, iz žita vidite njih trojicu naoružanih automatskim puškama na 90 metara. I kako se polako udaljavaju. Vidim da su se policajci pomalo uspaničili. Legli i viču nama. Isto to smo vidjeli u Dečanima. Oni su vladali tim prostorom, osim kad policija direktno uđe. 2000. gledate kako uz ogromnu podršku spolja dolaze neki na vlast. Narod je želio otvoren odnos sa svijetom, mislili su da će živjeti slobodnije. Čak se i Milošević nije dovoljno bavio ekonomijom, na silu je čuvao Dragana Tomića, Simpo, Jumko, da isplaćuju kakve-takve plate. Došli su neki drugi, privatizovali sve. Nisu napravili ništa, nigdje, uzeli pare, podijelili sa političarima, otpustili ljude – kaže Vučić.
– Ja sam se pripremao za sve to. Znao sam da centar Beograda i Novog Sada ne može da trpi nacionalno opredijeljene lidere i uradiće sve da se to ne dogodi. Krvave košulje, Srbija protiv nasilja, 1 od 5 miliona. Hiljade raznih čuda, patke, jedne, druge. Bunili se protiv Beograda na vodi, sad na fontani na Slaviji, koju smo mi napravili. Uradili spomenik Stefanu Nemanji, najvećeg vajara današnjice doveli. Tu se okupljaju. Deset godina je prošlo otkad smo postavili tu fontanu. Deset godina ta fontana radi, prelijepa je, a najviše vole da se tu okupljaju. Idu mnogo češće u Beograd na vodi nego ja. Ja sam se pripremao za sve te udare, naučio da istrpim ono što drugi ne mogu. „Vučić je uspio, jer trpi kao zvijer“ i sviđa mi se ta rečenica Grbića. Ono što mi danas prija u trenutku kad nemam nikakvu funkciju… danas predlažem rješenja, planove za budućnost. Opsjednut sam time. Vidim da moji protivnici nisu time opsjednuti. Jedini san im je da nekoga sklone i da sebe postave u fotelju. Moji veliki snovi pobjeđivaće nemanje njihovih snova – kaže Vučić.
– Tuširaćemo se narandžastom vodom. Svakakvih idiotskih izjava smo se naslušali. Što je nivo obrazovanja niži, to ljudi imaju bolje mišljenje o sebi. Išao sam u Njujork, ta linija je počela da radi godinu dana prije. Radili smo danonoćno da obezbijedimo tu liniju. To je najprofitabilnija linija. Momak je ušao u biznis klasu, vidite da vas mrzi. Šta ću ja sad, vidim mlad čovjek, ima 24–25 godina. Ne smijem da se svađam, prepirem. Pitam ga: „Sine, a šta sam to u životu toliko loše uradio?“ „Ne bih da razgovaram sa vama.“ „Drago mi je što bi da se voziš avionom koji sam ti ja obezbijedio.“ On me samo pogleda i kaže: „Doviđenja.“ Drago mi je što sam mu to rekao i što sam znao da on to zna i bez da mu to kažem – kaže Vučić i dodaje:
– Kao kad se Srdanović vozi vozom. Zna da tu nije bilo pruge ni voza. Ja sam srećan što se on vozi vozom.
– 2012. u maju javni dug je svega 53 posto. Međutim, to je lažna slika javnog duga. Bio je mnogo veći. Ulazim u vladu kao prvi potpredsednik. Dinkić kaže da mora da se uzme tri milijarde odmah. Prazna kasa, ostalo je 80 miliona evra. Za penzije treba 360 miliona evra. Javni dug počinje da raste. Srbija bankrotirala. Mali Krstić dolazi kod mene iz Niša. Svako jutro dolazi u pola 7 ujutru. Moramo da smanjimo plate i penzije. Dva meseca krčkam tu odluku, razgovaram sa MMF-om. Moraš da uradiš ono što je Koreja uradila 1991 i 1993. Pogledao sam i doneo odluku da idemo u to. Hoću zemlju da izlečim. Sećam se razgovara sa Dačićem i pokojnim Palmom. Mi smo smanjili za 40 odsto penzije. Moji roditelji kao bogatiji penzioneri su bili na udaru. Nema para, nema prebijene pare. Zato smo mi pretekli Crnu Gori, ispred Severne Makedonije, jer smo sproveli teške mere.
– Računajte dve milijarde samo za rekonstrukciju bolnica. Moramo da gradimo onkološku bolnicu. Veliki broj ljudi nam umire od raka.
- godine 490 evra, Srbija 330 prosečna plata, znači Crna Gora 50 posto više. Mi danas 1045, u decembru, Crna Gora 1030. Kada smo imali 330, Hrvatska imala 2,7 puta veća primanja. Hrvatska danas ima prosečno veću platu za 44, 45 odsto, tada je bilo 270 posto – kaže Vučić.
NAJVEĆI IZAZOVI NA POČETKU – OLUJE, POPLAVE – Bio sam kao neiskusni predsednik vlade željan da pomognem na svakom mestu. Išao sam čamcem u Obrenovcu. Pitao me neki momak iz DS: „Došao si ovde samo da bi se slikao?“ Nije mi do tada ni palo napamet. Trudili smo se da pomognemo. Smrzao sam se u onoj Gazelo, sećam se Bandića, legendarnog pilota. Mučim se, vidim narod se muči. Danas bih drugačije reagovao. Reagovala je država, ali nikad nije dovoljno brzo – istakao je Vučić.
Ljudima danas izgleda da bi lako preživeli. Mnogi od nas ne bi preživeli da se nismo vakcinisali, da nije bilo respiratora. Krenu brodovi, avioni, odu na drugu destinaciju, dobilo smo veću cenu. Nije vredelo kad avansno platite. To je bilo vreme Robina Huda. Ali ja sam na to ponosan. Gardijan pisao da sam ja rekao Zavodu za zaštitu spomenika da su neradnici, lenji. Oni mislili da ću to da negiram. Rekao bih im danas i da su lopuže. Ova Đukanović radila preko firme svoje ćerke, ima kuću u Marbelji. Ona poštena, a ja nisam. Hteo da uradimo nešto za Beograd, da dobijemo Muzej žrtava NATO agresije, top mesto, dobijete Trampov hotel. Da ne pričam o signalu za ceo scet. 800 i nešto miliona bi bilo ulaganje. Oni kažu da smo mi tu nešto hteli. Oni su u čudu da se ja ne branim. Da mi pričaju lopovčići koji su krali za sebe da biste kupovali kuće po Marbelji. To im je problem, jer ono što sam radio radio sam za svoj narod i to ću raditi u budućnosti. Ja sam dovoljno istreniran i naučen da trpim svakokajke gluposti i primam udarce, kakve oni nisu spremni da primaju – kaže Vučić.
AUTORITET BEZ FUNKCIJE
– Ovi iz ODIHR se pitaju kako ja imama autoritet u narodu, iako više nisam predsednik. Onda im je Bilja Pilja rekla: „Aleksadar Vučić je bilo više od bilo kakve funkcije. Naučite to.“ Oni su mislili da će da me udalje od naroda – kaže Vučić.
NAPAD NA PORODICU
– Najteže mi je palo to sa decom i majkom. Naučio sam i spreman sam da to sve prihvatim. To je teško trpeti. Oni pričaju o mojoj majci. Ona je baš onako mučenica, šta je sve izdržala sa mnom i sa bratom. Kakve barabe smo bili kao klinci, koliko muka je imala u životu. Odana svom suprugu i deci. Ako je neko odgovoran za to što je brak održan, to je moja majka, Od nje su napravili nešto najgore, kad vam politika postane Milovan Brkić i to vam je politika studenata. Sramno, da sramnije ne može biti. To da bude politika normalne Srbije. To nije politika normalne Srbije. Kad tučeš nečije majke. Zato ćemo da ih pobedimo, da branimo o njihovim majkama i porodicama. Mi smo svi bliski, dve godine razlika između mene i brata. Moj brat je završio ekonomiju u Beogradu sa prosekom rpeko 9. Viši, zgodniji. U politici je ekstremniji od mene. Ja sam pragmatičniji. Andrej ne krije da je apsolutno proruski, kao otac. Majka je postala pod stare dane isto.Zove me i pita: „Što ne doneseš zakon oko nvo sektora kao Putin“. Mogu li da te zamolim da se ne baviš politikom – kaže Vučić.
Stavili sliku Sadrijua i stavili naslov „Ko je čovek Sadriju, za kojeg Aleksandar Vučić kaže da mu nije otac?“ Nijedan čovek na svetu nije dobio takav naslov, nijedna majka, bednici, šta ćete – ističe Vučić.
DAN KAD JE KRENULA BORBA PROTIV OBOJENE REVOLUCIJE
– To rade službe kad ne mogu da ga ngovore na stvari, kad vide da je tvrd orah. Doneli smo odluku da krenemo u borbu protiv obojene revolucije.
– Došlo lojalisti. Bila Sveta Tri jerahra. „Nemoj da nas zavitlavaš“. Mi ćemo da ih rešimo, svaki dan ćemo da im držimo demonstracije, neće moći da žive od nas. Idemo da se borimo, da probamo da se izborimo. Ogroman novac su ubrizgali, sedeli smo do 2, do pola 3 te noći i od tada smo krenuli da se borimo. 12. aprila smo podigli naše ljude u Beogradu, da ih podižemo svuda po Srbiji. Danas ih se više niko ne plaši, nigde po Srbiji – rekao je Vučić.
DOSOVCI BI DA CEPAJU SRBIJU I PUNE DžEPOVE
– Nemaš pravo da sprečavaš nekoga da ima svoj skup. Nemaš pravo da sprečiš nekoga da ide u Novi Sad. Ti kršiš Ustav. Ne zakonima, Ustavom. Po pitanju Vojvodine menjaće Ustav. Neće imati većinu i neće moći da sprovode tu ideju. Kuvaju žabu, ne bi li je na kraju progutali. Žaba se usprotivila i postala čovek koji se suprostavlja. Zamislite sebe kao intelektualac da budete na skupu u Valjevu dosovskih stranaka, Studentske liste. Tu govori vrhunski intelektualac Zlatko Kokanović. Prazna tikva. Što je tikva praznija, to je bezobraznija. Nalaktite se i kažete ovo je budućnost. Slušate Bakića koji kaže da je vladika Nikolaj isto što i Stepinac. Bravo. Šoškić, da bude premijer? Da se štiti interes tajkuna. Sa svojom firmom radi kao guverener Narodne banke – kaže Vučić.
SRPSKI PRIJATELjI
SRPSKI PRIJATELjI
– Pomagali su mnogo. Samo te rezolucije da se setite. Kina, Rusija, Viktor Orban, Fico, izdržali ogromne pritiske. Mi smo pobedili 81 prema 84 po temi u kojoj je bilo nemoguće. Ta zastava mi je ostala u Predsedništvu. Možda će Ana da mi da kad bude izlazila iz kabineta. Viktor je od uzdržanog glasao „za“. Duboka država je rekla da mora. Analena Berbok je sa najvećom mogućem mržnjom radila sve protiv nas. Bilo je tu i nešto lično- Protiv Srbije po svaku cenu. Pobedili smo ih pre toga na Interpolu. Čujem se sa Viktorom. „Aleksandre, ti si racionalan, prijatelj si. Moji mi kažu da je teško i pokušaću da budem uzdržan“. Sećam se odgovaram iz hotelske sobe, 4 ujutru: „Viktore, meni je ovo najvažnije, ništa mi ne znači ako ti kao prijatelj nećeš da mi pomogneš, potrudiću se da budem uzdržan“. Bio je protiv! – kaže Vučić, pa dodaje:
– Ljudi koji ne vide Moskvu i Peking, apsolutno su zaslpeljeni sjajem zapadnog svetal i ništa drugo ne vide. Ako vidie više stvari racionalnije poređate. Mogao sam da donesem bolje odluke. To je jedina budućnost Srbije – rekao je Vučić.
SUD ISTORIJE
– Ovako ili onako, videćemo, uzdam se u sud istorije. Kad uporedite podatke i činjenice, od 2000. do 2012. ni očemu ne mogu da se pohvale. Mi imamo malo broje kojih se stidimo. Objasniće nam za 10 godina da je fašizam bio napredni pokret. Viču „Ustani Adolfe“. Upozoravali smo za poklič „Dom spremni“. Setili su se svog Adolfa. Nama je važno da smo ekononski uspešni, tako ćemo lakše da čuvamo našu istoriju. Mislim da će ljudi ovaj period objašnjavati kao najuspešniji ekonomski – zaključio je Vučić.
(Novosti)