JKP „Vodovod i kanalizacija“ Novi Sad odbacilo je tvrdnje Građanskog pokreta Bravo da se gradski vodovodni sistem suočava sa velikim gubicima, a da istovremeno nema ozbiljnih ulaganja. Iz preduzeća navode da je od početka 2025. godine u razvoj i stabilizaciju vodosnabdevanja uloženo više od dve milijarde dinara, zahvaljujući čemu Novi Sad tokom leta nema restrikcije vode.
Reagujući na kritike, iz „Vodovoda“ su pozvali političke organizacije da javnosti predstave proverljive podatke, umesto, kako su naveli, pokušaja da se stvori utisak da se u sistem ništa ne ulaže. Preduzeće tvrdi da su radovi obuhvatili izgradnju i rekonstrukciju vodovodne mreže, obnovu bunara, zamenu filterskih polja i modernizaciju objekata koji decenijama nisu temeljno uređivani.
Jedan od najvažnijih zahvata bilo je vraćanje bunara BHD-3 na izvorištu „Štrand“ u sistem posle gotovo dve decenije. Posle višemesečnih radova taj bunar ponovo obezbeđuje približno 90 litara vode u sekundi. Njegovo aktiviranje bilo je posebno značajno zbog nepovoljne hidrološke situacije i veoma niskog nivoa Dunava.
Tokom godine započeta je i regeneracija bunara BHD-8 na izvorištu „Ratno ostrvo“, čiji je kapacitet trebalo da bude povećan sa 33 na oko 90 litara u sekundi. Najavljeni su i radovi na bunaru istog naziva na Petrovaradinskoj adi, kao deo plana da se postojeći izvori vode vrate na optimalan nivo rada.
Preduzeće je ranije saopštilo da će dodatna sredstva biti usmerena na istražna bušenja na Petrovaradinskoj adi, nove drenove, obnovu postojećih bunara i rekonstrukciju cevne galerije koja nije obnavljana od 1963. godine. Planirana je i izgradnja nove fabrike vode, kao dugoročno rešenje za grad koji raste i beleži sve veću potrošnju.
Vodovodni sistem ipak i dalje ima ranjive tačke. Početkom 2026. godine zabeležena je rekordna potrošnja veća od 1.300 litara u sekundi, dok su se građani pojedinih naselja žalili na noćne prekide i slabiji pritisak. Iz „Vodovoda“ su tvrdili da nije reč o restrikcijama, već o povremenim oscilacijama tokom dopunjavanja rezervoara, uz pojedinačne havarije na mreži.
Građani su deo troškova modernizacije osetili i kroz više račune. Od oktobra 2025. godine kubni metar vode za domaćinstva poskupeo je sa 75,64 na 89,25 dinara, dok je cena odvođenja otpadnih voda povećana sa 47,66 na 56,24 dinara. Preduzeće je tada navelo da je korekcija cenovnika neophodna kako bi se nastavila ulaganja u bunare, mrežu i fabriku vode.
Ulaganje veće od dve milijarde dinara predstavlja podatak koji je saopštilo samo preduzeće, dok detaljan pregled svih ugovora, pojedinačnih projekata i ostvarenih rezultata nije dostavljen u Tanjugovoj vesti. Zbog toga bi za potpuno razjašnjenje polemike bilo važno objaviti preciznu strukturu investicija, podatke o gubicima na mreži i uporedne pokazatelje proizvodnje vode. Ipak, vraćanje bunara u funkciju i povećavanje kapaciteta pokazuju da su konkretni radovi sprovedeni i da se novosadski sistem postepeno osposobljava za rast grada i sve zahtevnije klimatske uslove.