После много ратова Османска империја је морала да напушта крајеве које је у толико векова држала у покорности и у којој је народ хришћански, “раја”, морао да се придржава својих обавеза а оне нису биле мале.
Дизањем сталних устанака у Србији, исламизирани босански Срби, морали су често да иду у војне походе одакле се, понекад, мало ко враћао. Стални ратови са хришћанским Србима за “крст свети и слободу златну”, таложио је у БиХ мржњу која траје и дан данас.
Чим је Отоманска империја напустила Босну и Херцеговину, уселила се друга “цивилизација” одлуком Берлинског конгреса 1878 али перфиднија и подмуклија. Све је радила да мржња између муслимана и римокатолика са једне стране и православаца са друге, постане иритирајућа.
Први светски рат показао је у пуном светлу Аустроугарску политику у БиХ, од окупације (1878) до анексије (1908 године).
Главе Срба повешаних у Требињу за време Првог свјетског рата (1914-1918)
Убијање Срба у свим већим местима од Далмације до Баната била су свакодневица а највише је убијених било у Херцеговини и Босни где су попаљене стотине србских села у периоду од 1915-1918. године.
Србин је могао бити осуђен на вешање и за најмању ситницу. Постојала је оптужница за „србовање“ – уколико неко јавно исказује своју србску припадност. (Данас, је могуће да се и у Црној Гори уведу посебни закони за “србовање”, цивилизацијски допринос Аустроугарске империје, прим. аутора).
Вршене су масовне злоупотребе па су под оптужбом за србовање локални муслимани и Хрвати спровели прави геноцид над Србима до те мере да се одлазило на вешала чак и због писања ћирилицом или јавног исповедања православне вере.
Управо су све ове егзекуције спроводили муслимани и римокатолици србског језика од којих су аустроугарске власти оформиле посебну милицију под именом „Шуцкор“.
Шуцкори су дословно права претеча каснијег усташког покрета.
На територији Аустроугарске је убијено преко пола милиона Срба и то се готово нигде не помиње.
Време је да се очисте сва дворишта, темељно, ако народи који битишу на овим просторима и једни другима су суседи, желе истинско помирење.
Пише: Игор Ремс
🙏 Pomirenje, poštovanje.