У политичком препуцавању и свакодневици овдашњег простора, свједоци смо феномена који би се најлакше могао описати као парадокс „дежурних Шпартанаца”. То су они кругови, често самопроглашене елите и политички мешетари, који у сопственим очима представљају најбоље међу Србима, а чији домет „свезнања” сеже од глобалне геополитике па све до тајних планова НАСА-е. Управо из те и такве кухиње, а подгријаван од стране одређених политичких субјеката којима недостаје аутентична идеологија, лансиран је истрајни наратив како званични Београд, односно Александар Вучић, наводно ради на томе да врати Мила Ђукановића и његов деструктивни систем на власт у Црној Гори.
Када се ова теза извуче из сфере јефтиног популизма и стави под лупу строге политичке логике и српског интегрализма, она се не расипа – она се потпуно деконструише и претвара у апсурд.
Анализа чињеница: Ко је ко на геополитичкој мапи?
Да бисмо деконструисали ову јефтину пропаганду, морамо поставити неколико кључних, аксиоматских питања која огољују суштину српског интегралног простора:
Да ли је Александар Вучић српски интегралиста? Да. Његово дјеловање показује јасну намјеру увезивања и заштите српског културног, економског и духовног простора, без обзира на државне границе. Са друге стране, да ли је Мило Ђукановић икада био српски интегралиста? Одговор је јасан – не. Његов пројекат почивао је искључиво на затирању српског идентитета.
Ко је пружио медијску, моралну и материјалну подршку 2020 у Црној Гори у најтежим временима? Званични Београд и Вучић. Да ли Мило Ђукановић жели опстанак српског језика, српства или његово потпуно изопштење из јавног простора? Историја његове владавине даје недвосмислен одговор.
Интегрална политика Београда јасно и недвосмислено заговара право Срба у Црној Гори на тробојку, заштиту Српске православне цркве и увођење двојног држављанства као природне везе једног истог народа. Мило Ђукановић је те исте симболе проглашавао „окупаторским”, а двојно држављанство третирао као велеиздају.
Да ли званична Србија тежи томе да Црна Гора повуче срамно признање лажне државе Косово и тиме покаже да је заиста историјска, братска држава? Свакако да. Да ли је Мило Ђукановић био један од спонзора те лажне независности? Апсолутно.
Коме служи овај наратив?
Када саберемо све ове непобитне чињенице, постаје јасно да је теза о „враћању Мила на власт” од стране Београда не само неодржива, већ и дубоко нелогична. Српски интегрализам подразумијева јачање српског фактора свуда гдје наш народ живи, а Мило Ђукановић је био и остао синоним за прогон тог истог фактора. Ниједан државник који води рачуна о националним интересима не би враћао на позицију моћи свог отвореног идеолошког и геополитичког непријатеља.
Оваква пропаганда служи искључиво за унутрашњу политичку употребу оних структура које немају храбрости да повуку кључне потезе за српски народ, па кривца за сопствену неспособност траже у Београду.
Сањарење „најбољих Срба” о глобалним завјерама заправо је само параван за бјежање од реалности,реалности у којој се за српска права, језик и симболе бори мудром, интегралном политиком, а не јефтиним сплеткарењем.
Наратив је срушен пред чињеницама, јер истина о српском заједништву не трпи политичке конструкције оних којима су личне сујете изнад националног интереса.
Аутор је магистранд историје