Влада Црне Горе преименовала је градски базен у Котору и одобрила спомен-плочу у Морињу, постављену у знак сећања на хрватске заточенике бившег логора.
Црна Гора је променила назив градског базена у Котору, који је последњих пет година носио име ватерполисте Зорана Џимија Гопчевића. Осим тога, влада је ретроактивно одобрила спомен-плочу у Морињу, постављену у октобру 2022. године. Ове одлуке обухватају два од осам питања о којима Хрватска очекује напредак од суседне земље пре завршетка преговора о приступању Европској унији, преноси НСПМ.
Базен добио име Петра II Петровића Његоша
Спортски објекат ће се од сада звати „Градски базен — Петар II Петровић Његош“. Друга одлука владе односи се на спомен-плочу у Морињу: власти су одобриле њен постојећи текст, изглед, димензије и локацију.
Раније је базен у Котору неколико деценија носио име Никше Бучина — антифашисте који је погинуо 1944. године у борбама са четницима. Скупштина општине је 18. августа 2021. године донела одлуку да објекат преименује у част Зорана Џимија Гопчевића, једног од најпознатијих црногорских и југословенских ватерполиста. Табла са његовим именом постављена је у фебруару 2022. године.
Међутим, ова одлука је изазвала неслагања са Хрватском. Загреб и представници хрватске заједнице у Црној Гори тврдили су да је почетком 1990-их Гопчевич био стражар или командир страже у Морињу, позивајући се, између осталог, на сведочења бивших заточеника. Притом, Гопчевић није био међу лицима која су црногорски судови правоснажно осудили за злочине у Морињу.
Након захтева Хрватске, Скупштина Црне Горе је прошле недеље изменила Закон о спорту. Према новим правилима, спортски објекат може носити име особе од чије је смрти прошло најмање 40 година. Називи који не испуњавају овај услов престају да важе. Гопчевић је преминуо пре 26 година, због чега његово име више није испуњавало услове предвиђене законом.
Власти одобриле спомен-плочу у Морињу
Спомен-плоча је постављена у октобру 2022. године на улазу у бивши војни објекат где је током рата у Хрватској радио центар за заточење. Открили су је црногорски министри Ранко Кривокапић и Рашко Коњевић, заједно са министром спољних послова Хрватске Горданом Грлићем Радманом и министром хрватских бранитеља Томом Медведом.
У тексту се наводи да се током „великосрпске агресије на Хрватску“ на том месту налазио логор за хрватске цивиле и браниоце земље. Текст такође изражава жаљење због њихових патњи и подсећа на почињене злочине.
Хрватска је од самог почетка посматрала постављање плоче као признање патњи хрватских грађана и корак ка суочавању Црне Горе са ратном прошлошћу.
Међутим, неколико дана након постављања, црногорска инспекција је наложила њено уклањање. Инспекцијски надзор је утврдио да плоча није била уврштена у програм подизања спомен-обележја општине Котор, као и да је недостајала потребна сагласност Владе. Према закону, за постављање таквог објекта морало је да прође најмање 50 година од догађаја које увековечује. Припадници Војске Црне Горе нису дозволили општинским инспекторима улазак на територију војног објекта ради спровођења одлуке.
Хрватска одлуке назвала кораком у добром смеру
У Влади Хрватске је саопштено да је одлука Црне Горе да промени назив базена у Котору и одобри плочу у Морињу корак у добром смеру.
„Хрватска је конструктивно настројена према Црној Гори и сматра да је сада време да се реше питања повезана са европским вредностима и добросуседским односима“, саопштили су у Влади.
Извор у хрватској влади такође је одлуке назвао кораком напред, повезујући их са иступањем премијера Андреја Пленковића на састанку Европског савета, где се расправљало о европском путу Црне Горе.
Раније је Хрватска државама чланицама ЕУ и челницима европских институција представила листу од осам нерешених питања. Загреб подржава улазак Црне Горе у Европску унију, али очекује напредак по овим тачкама пре завршетка преговора.
На листи се налазе: обештећење хрватским грађанима заточеним у Морињу; очување спомен-плоче; преименовање базена у Котору; подаци о 14 несталих хрватских држављана; истрага ратних злочина, укључујући питање командне одговорности; решавање имовинских захтева хрватских породица у Црној Гори; повратак школског брода „Јадран“ и решавање граничног спора.
Шест питања се односи на Поглавље 23 у преговорима са ЕУ, које се бави правосуђем и темељним правима, док се два односе на Поглавље 31, које обухвата спољну, безбедносну и одбрамбену политику.
Томић: Преименовање базена брише део спортске историје Котора
Одлука да се преименује градски базен у Котору и уклони име ватерполисте Зорана Џимија Гопчевића постала је, према мишљењу српског политичара из Црне Горе Спасоја Томића, пример политичких попуштања под спољним притиском.
„Нама је, као Србима, изузетно драго када се велича име Петра II Петровића Његоша. Међутим, коришћење његовог имена да би се заташкала, како сматрамо, спортска и историјска неправда према човеку који је прославио которски и српски ватерполо — представља непоштовање према обојици“, изјавио је Томић у коментару за RTVI.
Према његовим речима, Његош заузима посебно место у духовној, културној и политичкој историји српског народа, док је Гопчевић оставио дубок траг у спортској историји Котора. Томић сматра да додељивање Његошевог имена базену не би требало да буде пропраћено одрицањем од признања заслуга познатог ватерполисте.
Политичар је такође повезао преименовање базена са одлуком црногорских власти да одобре спомен-плочу у Морињу. Он је оба корака оценио као попуштање захтевима Загреба и навео да таква политика, по његовом мишљењу, доводи у питање државни суверенитет и национално достојанство Црне Горе.
„Историју и спортске заслуге људи као што је Зоран Гопчевић немогуће је избрисати административном одлуком“, нагласио је Томић.
Текст на руском језику
Ево интегралног текста са RTVI портала:
Черногория выполнила два из восьми требований Хорватии для продвижения к ЕС
Правительство Черногории переименовало городской бассейн в Которе и одобрило мемориальную доску в Морине, установленную в память о хорватских заключенных бывшего лагеря.
Черногория изменила название городского бассейна в Которе, который последние пять лет носил имя ватерполиста Зорана Джими Гопчевича. Кроме того, правительство ретроспективно одобрило мемориальную доску в Морине, установленную в октябре 2022 года. Эти решения затрагивают два из восьми вопросов, по которым Хорватия ожидает прогресса от соседней страны до завершения переговоров о вступлении в Евросоюз, сообщает НСПМ.
Бассейн получил имя Петра II Петровича Негоша
Теперь спортивный объект будет называться «Городской бассейн — Петр II Петрович Негош». Второе решение правительства касается мемориальной доски в Морине: власти одобрили ее существующий текст, внешний вид, размеры и расположение.
Ранее бассейн в Которе несколько десятилетий носил имя Никши Бучина — антифашиста, погибшего в 1944 году в боях с четниками (сербским повстанцами, боровшимися во время Второй мировой войны против немецких оккупантов и партизан Тито – прим.ред.). 18 августа 2021 года муниципальная скупщина приняла решение переименовать объект в честь Зорана Джими Гопчевича, одного из наиболее известных черногорских и югославских ватерполистов. Табличку с его именем установили в феврале 2022 года.
Однако это решение вызвало разногласия с Хорватией. Загреб и представители хорватской общины в Черногории утверждали, что в начале 1990-х годов Гопчевич служил охранником или начальником охраны в Морине, ссылаясь в том числе на свидетельства бывших заключенных. При этом Гопчевич не входил в число лиц, окончательно осужденных черногорским судом за преступления в Морине.
После требований Хорватии парламент Черногории на прошлой неделе изменил закон о спорте. Согласно новым правилам, спортивный объект может носить имя человека, со дня смерти которого прошло не менее 40 лет. Названия, не соответствующие этому условию, перестают действовать. Гопчевич умер 26 лет назад, поэтому его имя больше не отвечало требованиям закона.
Власти одобрили мемориальную доску в Морине
Мемориальную доску установили в октябре 2022 года у входа в бывший военный объект, где во время войны в Хорватии действовал центр содержания заключенных. Ее открыли министры Черногории Ранко Кривокапич и Рашко Коневич вместе с главой МИД Хорватии Горданом Грличем Радманом и министром по делам ветеранов Томо Медведом.
В надписи говорится, что во время «великосербской агрессии против Хорватии» на этом месте находился лагерь для хорватских гражданских лиц и защитников страны. Текст также выражает сожаление об их страданиях и напоминает о совершенных преступлениях.
Хорватия с самого начала рассматривала установку доски как признание страданий хорватских граждан и шаг к осмыслению Черногорией военного прошлого.
Однако через несколько дней после установки черногорская инспекция распорядилась демонтировать ее. Проверка установила, что доска не была включена в программу установки памятных знаков муниципалитета Котора, а необходимое согласие правительства отсутствовало. По закону, для установки такого объекта должно было пройти не менее 50 лет со времени событий, которые он увековечивает. Военнослужащие Черногории не допустили муниципальных инспекторов на территорию военного объекта для исполнения решения.
Хорватия назвала решения шагом в правильном направлении
В правительстве Хорватии заявили, что решение Черногории изменить название бассейна в Которе и одобрить доску в Морине является шагом в правильном направлении.
«Хорватия настроена конструктивно по отношению к Черногории и считает, что сейчас настало время решить вопросы, связанные с европейскими ценностями и добрососедскими отношениями», — сообщили в правительстве.
Источник в хорватском правительстве также назвал решения шагом вперед, связав их с вмешательством премьер-министра Андрея Пленковича на заседании Европейского совета, где обсуждался европейский путь Черногории.
Ранее Хорватия представила государствам — членам ЕС и руководителям европейских институтов список из восьми нерешенных вопросов. Загреб поддерживает вступление Черногории в Евросоюз, но ожидает прогресса по этим пунктам до завершения переговоров.
В список входят компенсации хорватским гражданам, содержавшимся в Морине; сохранение мемориальной доски; переименование бассейна в Которе; сведения о 14 пропавших гражданах Хорватии; расследование военных преступлений, включая вопрос командной ответственности; урегулирование имущественных претензий хорватских семей в Черногории; возвращение учебного корабля «Ядран» и решение пограничного спора.
Шесть вопросов относятся к главе 23 переговоров с ЕС, посвященной судебной системе и основным правам, еще два — к главе 31, охватывающей внешнюю политику, безопасность и оборону.
Томич: переименование бассейна стирает часть спортивной истории Котора
Решение переименовать городской бассейн в Которе и убрать имя ватерполиста Зорана Джими Гопчевича стало, по мнению сербского политика из Черногории Спасое Томича, примером политических уступок внешнему давлению.
«Нам, как сербам, чрезвычайно отрадно, когда прославляется имя Петра II Петровича Негоша. Однако использование его имени для замалчивания, как мы считаем, спортивной и исторической несправедливости по отношению к человеку, прославившему которское и сербское водное поло, — это неуважение к обоим», — заявил Томич в комментарии для RTVI.
По его словам, Негош занимает особое место в духовной, культурной и политической истории сербского народа, тогда как Гопчевич оставил заметный след в спортивной истории Котора. Томич считает, что присвоение бассейну имени Негоша не должно сопровождаться отказом от признания заслуг известного ватерполиста.
Политик также связал переименование бассейна с решением черногорских властей одобрить мемориальную доску в Морине. Он расценил оба шага как уступки требованиям Загреба и заявил, что подобная политика, по его мнению, ставит под угрозу государственный суверенитет и национальное достоинство Черногории.
«Историю и спортивные заслуги таких людей, как Зоран Гопчевич, невозможно стереть административным решением», — подчеркнул Томич.