Na Trgu slobode u Novom Sadu danas se održava veliki narodni skup liste „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“.
– Dozvolite da vam se obratim. Samo što mi suze nisu krenule večeras. Hvala vam na divnom dočeku, hvala velikim prijateljima. Robert je održao veličanstven govor i u jednoj rečenici rekao sve o našem odnosu — uvijek je bio uz Srbiju kad je to bilo teško i danas je rekao da neće biti na večeri u Briselu, idem u Beograd da podržavam svog prijatelja i našu bratsku zemlju. I beskrajno mu hvala na tome! Srbija i ja smo uvijek bili i uvijek ćemo biti uz Slovačku! – rekao je.
– 1. novembra se dogodila ljudska tragedija koja je pogodila svakog čovjeka u našoj zemlji. 16 ljudi je izgubilo život u padu nadstrešnice, Srbija je stala u nevjerici i činilo mi se da smo se u tih 24 sata u bolu i tuzi svi ujedinili. Dobro smo razumjeli razmjere tragedije, pokušali da pomognemo porodicama koje su izgubile svoje najmilije. Veče posle toga došao sam na stanicu da upalim svijeću. Otišao sam prvo u porodicu Firić, koja je izgubila dva člana — djevojčice divne Valentinu i Saru i deku Đorđa. Nisam mogao da zaustavim suze, i razumio sam i bol i gnijev ljudi i još jedanput, izražavam saučešće porodicama i nadam se da tamo negdje, u raju, iznad nas, su u stanju da svakome od nas oproste, svaki grijeh, krivicu! Ali ono što moramo da uradimo je da dođemo do pravde, do stvarne pravde, ne političke – rekao je Vučić.
Tu ne smije da bude milosti, izdvojio je.
– I daćemo sve od sebe da pravda bude zadovoljena, i to je naš posao, to je naša misija, i to je naš zadatak. Hoću takođe da vam kažem da nije naš, i nije ničiji posao bio da od nečega što je bila tragedija izvuče politiku. Nažalost, neki su tragediju iskoristili za sprovođenje svoje politike. Neki su tragediju iskoristili da samo 2 večeri, posle užasa koji nam se dogodio, napadnu i ovu kuću iza mene, da krenu u napad na Novi Sad, da krenu u napad na Vojvodinu, da krenu u napad na cijelu našu Srbiju. Tada su donijeli odluku da im je vlast i da su im fotelje mnogo važnije od izgubljenih života, od porodica ljudi koji su stradali. Jer nemojte da vas podsjećam, nikada nisu mogli da zapamte ni imena ni prezimena onih koji su stradali u užasnoj tragediji. Ništa od toga ih nije interesovalo. I trudili smo se, nekako, da im odgovorimo na svako pitanje. Pokušali da im odgovorimo na svako pitanje. Pokušali da dostavimo dokumentaciju – rekao je i dodao:
– A onda su nam godinu dana kasnije rekli da smo im dostavili toliko materijala da nisu mogli ni da pročitaju. Oni ni do dana današnjeg nisu pročitali to što smo im dostavili. Sve što su govorili, izmišljali su, zloupotrebljavali i obmanjivali javnost. To je zato što su neki drugi, iz inostranstva, vodili celu igru, jer su jednu tešku i veliku tragediju, ono što se u politici zove „crni labud“, iskoristili za napad na celu našu Srbiju. I bilo je teško, bilo je teško trpeti u svim gradovima naše zemlje napade na ljude koji drugačije misle od njih. Bilo je užasno izdržati 21. marta u Nišu, trenutke u kojima jajima i kamenicama tuku i udaraju žene. Bilo je jezivo izdržati ovde u Novom Sadu, kada su žive ljude hteli da spaljuju u našim prostorijama. Bilo je mnogo incidenata, da vas podsetim na to, da su napali na sve naše vrednosti. Napali su na porodicu, svačiju porodicu, i svaku porodicu u našoj Srbiji. Hteli su da podele porodice naše. Ono što je najveća naša tradicionalna vrednost, naša porodica, da dete udari na roditelje, na oca i majku, a oni na deku i baku. Da sve što je vekovima čuvano kao najviša i najvažnija vrednost našeg društva, da bude slomljeno i jednom zauvek uništeno – rekao je.
Kako je istakao, uvek je želeo da čuva i zaštiti Srbiju, i ponovo se zahvalio okupljenim građanima u ovolikom broju.
– Upadali u Maticu srpsku, na naše velike praznike, ne dozvoljavajući da se govori ni o Svetom Savi niti o „velikim srpskim prvacima“ koji su nas toliko zadužili tokom istorije. Da su napadali Srpsku crkvu sve vreme, da sve što je bilo vezano i za našu crkvu i za Maticu srpsku, za institucije koje su čuvale i branile naš narod, te upravo institucije, i baš ovde u Novom Sadu, bile su pod najvećim napadima i na najvećem udaru. Napadali su ljude, govorili su nam: „Ne smete da se okupite, ne smete da dođete.“ A ja kao predsednik, trudio sam se da nigde nikakvog incidenta ne bude. Želeo sam uvek, na svaki način, da prihvatim i to da smo mi slabiji, da su oni jači, samo da izbegnemo incidente, da se ne proliva srpska krv. Želeo sam uvek da čuvam Srbiju i da ujedinjujem Srbiju, a oni su mislili da je to znak slabosti, a to je bio znak naše snage. I zato vam hvala što ste se večeras okupili u tolikom broju. Hvala vam što smo svi večeras ujedinjeni ovde u Novom Sadu. I hvala vam što ste pokazali snagu, snagu pobednika, ali i snagu ujedinitelja, snagu onih koji ne mrze, snagu onih koji će da pruže ruku, a ne da sklanjaju pogled od bilo koga.
O rušenju Srbije
– Milijarde evra su uneli da bi uništili Srbiju. Smetala im je slobodarska, samostalna i nezavisna Srbija. Nisu razumeli da Srbin uvek oseti kada mu udariš u državu, da Srbin prepozna to i da se naglo okrene i počne da brani svoju zemlju snažnije nego bilo ko. I tad je Srbija okrenula se i rekla: „Ne damo vam da nam srušite našu otadžbinu.“ I hvala vam na tome, hvala vam za sve što ste izdržali u prethodnih 2 godine. Legitimna osećanja žalosti i tuge izmanipulisana su i pretvorena u nečiji gnev i bes, a zatim u nasilje nad državnim institucijama, u haos i anarhiju u zemlji. Univerziteti su pretvoreni u ogranke političkih stranaka, nastavnici su pretvoreni u političke komesare, roditelji u taoce. Naši dobri policajci i policajke pretvoreni su u mete, a naše ulice pretvorili su u bojišta. Ponoviću: ovde se nije radilo o zahtevu za pravdom – rekao je i dodao:
– Ovo je bio isključivo poziv na politički linč ljudi koji drugačije misle. Sve ovo završiće se 25. oktobra, za tačno 8 ili 9 dana. Tog dana će narod Srbije, a ne ljudi van Srbije, izaći na izbore, glasati i odlučiti kakvu budućnost žele. Samo vi, građani Srbije, donećete odluku o tome kakvu budućnost želite. Revolucija! Biće opet! Nek’ se slavi, nek’ se slavi. Revolucija! Mi smo u ovoj kampanji, dragi prijatelji, predstavljali svoje rezultate, predstavljali naše planove i programe. Govorili mnogo i o tome koliko smo kilometara puteva i autoputeva izgradili više nego u prethodnih 70 godina, a planiramo da u narednih 8 godina izgradimo više nego u ovih prethodnih 12 ili 13 godina. Uradili smo to zato što smo imali vašu podršku, jer ste nam vi davali ogromnu snagu. Izgradili smo sve naučno-tehnološke parkove, jer nijedan nismo nasledili. Izgradili smo.