Пише, Спасоје Томић, аутор је магистранд историје
Занимљив је тај феномен када нас професионални критичари почасте својим богатим репертоаром увреда. Према њиховој већ излизаној матрици, свако ко мисли својом главом и пружа подршку Александру Вучићу аутоматски постаје „кориташ“, „болесник“, „ћаци“ или „продана душа“.
Међутим, иза те буке и бијеса крије се озбиљан дефицит основне логике. Прије свега, о занимљивој тези о „проданим душама“: Чуш, продали се Срби Србину! Какав незапамћен злочин у аналима њихове идеологије! По тој њиховој изопаченој математици, ви сте „продани“ када подржавате идеју, човјека и државу свог сопственог народа. Али, када ти исти критичари сједе на јаслама разних иностраних фондова са туђих адреса и када климају главом на сваки диктат са стране, то је онда „просвијећеност“, „грађанска визија“ и „слобода“. Чудесна је то политичка геометрија, подршка сопственој матици је издаја, а служење туђинцима је патриотизам.
Што се дијагнозе о „болесницима“ тиче та интелектуална сиротиња, немајући ниједан политички или рационалан аргумент, потеже за дијагностиком. Када не можете да побиједите чињеницама, саговорника прогласите лудим. То није политичка анализа, то је само фрустрација оних који су свјесни властите минорности и неспособности да понуде било шта осим мржње.
А о епитету „ћацији“ и „кориташима“ сувишно је и говорити. То нам поручују они који годинама прелијећу из фракције у фракцију, они којима је политика искључиво средство за намирење сопствених комплексa и глутеуса.
Зато, псеудоинтелектуалној елити и моралним полицајцима поручујемо, наставите да пјените и додјељујете дијагнозе. Док ви трошите енергију на измишљање увреда и пребројавање крвних зрнаца, ми ћемо врло свјесно, поносно и без извињавања наставити да подржавамо српски народ, српску државу и њену политику.
Ваше фразе су одавно истрошене, пумпање је издушило а ваша фрустрација остаје искључиво ваш проблем.