Постоје људи чији живот траје кратко, али њихово дјело живи вјечно. Постоје имена која ни године, ни вријеме, ни заборав не могу избрисати.
Прије 35 година, 1. октобра 1991. године, на дубровачком ратишту, у мјесту Конавлe (Граб) свој живот је положио капетан прве класе у резервном саставу ЈНА, санитетски официр Петар Б. Никчевић.
Погинуо је у чину спашaвања свог саборца. У најтежем тренутку није мислио на себе — већ на човјека коме је била потребна помоћ.
Зато данас не говоримо само о смрти. Говоримо о човјеку, о храбрости, о части и о човјечности.
35 година је прошло…
Али постоје људи које вријеме не може однијети.
Није сваки херој имао прилику да се врати кући.
Неки су своје животе дали да би други добили прилику да живе.
Петре, твоје име није само успомена — оно је завјет да се храброст, част и човјечност никада не забораве.
Док год постоји неко ко те памти, живјеће и прича о човјеку који је свој живот жртвовао да би спасио живот другог.
🕊️ Вјечна ти слава, Петре.
Нека твоје име живи кроз вријеме.
Петар Б.Никчевић, капетан прве класе у резервном саставу ,санитет, убијеног у чину спашавања свог саборца од стране снајперских Хрватских паравојних јединица 1.октобра 1991.г. у мјесту Конавле(Граб)