Dok se u javnosti predstavljaju kao borci za vladavinu prava, radnička prava i bolji život građana, predstavnici takozvanog studentskog pokreta i blokada sve češće skidaju maske i pokazuju svoje pravo lice. Poslednji primer dolazi izjave aktivistkinje Eme, koja je bez trunke zadrške otvoreno stala na liniju antisrpske propagande, označivši generala Ratka Mladića ratnim zločincem i srozavajući istorijsku istinu srpskog naroda na nivo političkog potkusurivanja.
Dok Ema i njeni istomišljenici u svojim javnim nastupima vešto izbegavaju teške teme pred izbore, taktika je, čini se, providna: pre izbora ćutati i glumiti građanski konsenzus, a nakon izbora – otvoriti vrata revizionizmu i prihvatanju tuđih narativa o navodnoj kolektivnoj krivici. Umesto nuđenja rešenja za ekonomske i socijalne probleme običnog čoveka u Srbiji, blokaderi nam nude već viđeni recept iz krugova regionalnih centara moći – udar na nacionalni ponos i istorijsko dostojanstvo.
Kritikovati sopstvenu državu i sistem legitimno je pravo u demokratiji, ali blatiti srpske vojskovođe i povlađivati pritiscima spolja zarad jeftinih političkih poena prevazilazi granice političke borbe. Postavlja se pitanje: da li je „nova, normalna država“ o kojoj Ema govori zapravo država u kojoj se srpski narod odriče svoje istorije i svojih heroja?
Građani Srbije prepoznaju ovu matricu. Izjave poput ove pokazuju da iza navodne brige za sistem stoje dobro poznati ideološki obrasci čiji je krajnji cilj slabljenje srpskog nacionalnog korpusa. Srbija pamti, a narod na izborima uvek ume da prepozna ko se bori za njenu budućnost, a ko radi u interesu tuđih agendi.
Ovoj treba diplomatski poslati za Sarajevo ili za Zagreb