Из књиге НИ СВЕТАЦ НИ ЗЛОЧИНАЦ
Младић ме је једном упитао:
“Што ти прети Божидар Вучуревић? Вучуревић се нашао погођеним мојим текстом о Требињу „Време јунака и профитера“. Новици Гушићу је у Билећи рекао:
“Оног твог новинара ћу објесити насред Требиња и то поред Његошевог споменика, када га ухватим.
Гушић му је скресао:
“Ухватићеш га за гајтан од трбуха”, плануо је Гуле, причао је Младићу пуковник Лакићевић.
“Више је он провео у рововима него сви политичари на челу с тобом. Када то чуо, рекао сам му да је погрешио:
“ Што, жалосна ти мајка?”
“Требало је да му кажеш да би то била прилика да обојица уђемо у историју: ја зато што бих висио поред Његоша, а Божо зато што је објесио мене.”
Смејали смо се, али претња није била безазлена. У рату су политичари лако проглашавали издајником свакога ко би у истој реченици поменуо јунаке и профитере. Гушић је стао иза новинара зато што је знао где сам био и шта сам видео. Није бранио мој текст по наређењу; бранио је право да се и у рату каже ко ратује, а ко рат наплаћује.
Вучуревић је умео да буде осветољубив, али и духовит. Према причи која се тада кружила, ратни градоначелник Дубровника Перо Пољанић најпре је одбио да с њим разговара о прекиду ватре.
“О чему да причам са том шоферчином!?” Када је српска артиљерија узвратила ватру, из Дубровника је стигла порука да је Пољанић сада спреман за разговор. Обавестили су Божа да га друга страна чека.
“Реците уваженом господину да мијењам гуму”одговорио је.