У временима када се вјерност отаџбини често мери пролазним интересима, појава официра који спаја војничку част, интелектуалну дубину и непоколебљиву приврженост свом народу представља ријетку и драгоцену појаву. Генерал Младић који у понедељак последњи пут одлази у строј бесмртних био је управо такав човјек, стожер око којег су се окупљале најбоље врлине српског војничког етоса.
Са позиција српског интегрализма, који на српско питање гледа као на недјељиву цјелину духа, историје и судбине, лик генерала представља симбол трајања. За њега нација није била апстрактна геополитичка категорија, већ оно за шта се живи и за шта се гине. Он је разумио дубоку истину да војска није само апарат за одбрану територије, већ чувар колективног памћења и моралног кредибилитета једног народа. У његовим поступцима огледала се она стара, готово заборављена српска официрска школа, мирна одлучност у кризама, брижност старјешине према сваком војнику и непоколебљива вјерност свом српском народу.
Када у понедељак војници подигну руку у последњи поздрав, то неће бити само чин прописаног војничког војничког протокола и почасти. Биће то тужни, али поносни завјет да дјело генерала Младића, Република Српска никада неће моћи бити срушена.
Око његовог одласка испреплитаће се бол због губитка и дубока, племенита емоција поноса што је једна генерација имала част да хода под истим небом и под истим заставом са таквим човјеком. Његов живот био је посвећен идеји да слобода нема цијену, а да је часно војничко име највећи капитал који човјек може да остави свом потомству, а часно војничко име никада неће моћи да управља ад хок суд и његов Механизам.
Генерале, у понедељак ће ти последњи пут салутирати твоји војници, али твоје име остаје уписано у књиге српске војне и народне историје. Остаје као путоказ генерацијама које долазе, свједочанство да се за отаџбину не живи само ријечима, већ цјелокупним својим бићем.
Нека ти је вјечна слава и хвала за све што си учинио за свој српски народ, којем си служио чистог срца и непоколебљивом храброшћу и чистога образа.
С поштовањем
Спасоје Томић