Док се из кругова појединих политичких писара и аналитичара блиских актуелној администрацији у Подгорици непрекидно покушавају лансирати тезе о наводној пропасти српског националног бића, реалност демантује те конструкције на најснажнији могући начин.
Идеја српског интегрализма није везана за дневну политику нити за краткорочне споразуме већ она представља дубоку, цивилизацијску и духовну вертикалу која повезује српски народ са обје стране Дрине, од Београда и Косова и Метохије, па све до српских крајева у Црној Гори.
Покушаји медијских послушника и административних писара Милојка Спајића да кроз јефтину пропаганду уздрмају државну политику Србије улогу њеног руководства осуђени су на неуспјех. Међутим, оно што посебно боде очи у читавом овом политичком спектаклу јесте потпуно лицемјерје званичне Подгорице и свих оних структура које су од 1998. године па све до данас водиле отворено антисрпску политику.
Подгоричке режимлије су 2008 године са великим одушевљењем дочекали и подржали исте те године једнострано проглашење независности такозваног Косова, забијајући тако најдубљи нож у леђа сопственом народу и Србији.
Оно што посебно забрињава јесте чињеница да све владе у Подгорици након 2020. године нису имале ни трунку храбрости да макар размотре то питање, а камоли да покушају да исправе историјску неправду. Умјесто да смо одавно видјели отклон од катастрофалних потеза бившег режима, структуре које су на власти у Црној Гори од 2020 тај исти нож који је забијен 2008. године држе у леђима Србије потпуно исто онако како су га оставили Мило Ђукановић и његов ДПС, не смијући да се замјере страним амбасадама, бојећи се како своје сјенке али исто тако и сјенке и лика хер Јохана Сатлера.
Упркос таквом кукавичлуку и свим спољним и унутрашњим ударцима, српски народ у Црној Гори стоји уз српску интегралистичку политику и не пристаје на брисање памћења, а то ће најбоље показати избори 2027 године. Наравно идеја заједништва остаје неухватљива за оне који би да је угуше бирократским депешама и нарученим текстовима. Српски интегрализам живи у срцима милиона људи који своје име и традицију носе поносно чинећи га отпорнијим и живљим него икада прије, и тај инат и жилавост ће на крају донијети апсолутну побједу наше идеје.
Аутор је магистранд историје