Господине Кривокапићу, Ваше најновије изјаве у којима Српску православну цркву (СПЦ) називате „четничком црквом“, а Републику Србију „болесником на Дунаву“, нијесу ништа друго до још један у низу Ваших очајничких покушаја да се, кроз јефтини идеолошки радикализам и огољени антисрпски шовинизам, одржите на маргинама политичког живота Црне Горе. Међутим, проблем са Вашим наративом је прост – он нема апсолутно никакво упориште ни у историјској науци, ни у канонском праву, ни у економској реалности, а на концу, ни у здравој логици.
Ако већ претендујете на улогу интелектуалца који тумачи прошлост и садашњост, дужни сте да барем баците поглед на историјске чињенице и геополитичку стварност прије него што изговорите реченице које вријеђају достојанство већине грађана Црне Горе и урушавају регионалне односе.
Историјски ауторитет и канонски континуитет
Српска православна црква, односно њена Митрополија црногорско-приморска, није никакав „политички дериват“ 20. вијека нити било које идеологије, већ кичмена мождина историјске Црне Горе.
- Осам вјекова трајања: Зетску епископију (данашњу Митрополију) основао је Свети Сава још 1219. године.
- Државотворна улога: Црну Гору су кроз вијекове ропства и борбе против Отоманске империје водили управо српски православни митрополити из династије Петровић-Његош. Када кажете „четничка црква“, да ли под тим подразумијевате и Светог Петра Цетињског или Петра II Петровића Његоша? Да ли су и они за Вас били оно што данас, у свом идеолошком слијепилу, покушавате да припишете СПЦ?
Лијепити етикете из Другог свјетског рата институцији која постоји безмало хиљаду година није само историјски анахронизам, већ и класичан доказ интелектуалне немоћи.
Шовинизам као једина дијагноза
Често волите да користите медицинске метафоре и говорите о „болестима“ друштва. Међутим, истина је потпуно другачија: једина стварна болест у политичком простору Црне Горе јесте управо Ваш шовинизам и патолошко антисрпство.
Ваша политика се већ деценијама не храни програмима за економски развој, владавину права или европске интеграције, већ искључиво производњом непријатеља, подјела и мржње према сопственим коријенима и сопственим суграђанима који се изјашњавају као Срби.
Покушај потискивања већинског идентитета и напади на Цркву која ужива највеће повјерење грађана представљају политички ретроградан модел који је Црну Гору годинама држао у стању латентног грађанског сукоба.
Геополитичке фрустрације: Ко је заиста „болесник“?
С друге стране, Ваша претенциозна метафора којом Србију називате „болесником на Дунаву“ – поређење које сте неталентовано позајмили из историјске квалификације Османског царства из 19. вијека – показује потпуни губитак додира са реалношћу. Покушај да Србију представите као извор нестабилности заправо је класична психолошка пројекција. Док Ви живите у анахроним геополитичким маглама из деведесетих година прошлог вијека, сурове бројке Вас демантују:
- Економски мотор региона: Та Србија коју покушавате да деградирате данас је центар развоја Западног Балкана, са милијардама евра директних страних инвестиција, развијеном инфраструктуром и дигиталном економијом која је свјетлосним годинама испред политичке визије коју сте Ви нудили.
- Регионална упућеност: Црна Гора и Србија су историјски, економски и породично нераскидиво повезане. Нападајући Србију, Ви покушавате да пресијечете виталне везе од којих живи и сама Црна Гора – од туризма и трговине, до стратешких пројеката попут ауто-пута и жељезнице.
Прави и једини „болесник“ овдје јесте Ваша политичка концепција, која је остала заробљена у сталном страху од „великосрпске хегемоније“. Тај наратив је деценијама служио као димна завјеса за пустошење сопствене државе, приватизацију институција и економско урушавање Црне Горе под плаштом наводне угрожености.
Крах деструктивне идеологије
Као бившем политичару, требало би да Вам буде јасно да је народ у Црној Гори прозрео ову мантру. Покушаји да се одбрана светиња, достојанства и националног идентитета представи као деструктивни покрет пропали су на сваком кораку – како на величанственим литијама, тако и на свим изборним циклусима који су услиједили.
Реторика коју користите припада мрачној прошлости коју су грађани Црне Горе превазишли. Цркви оставите њену канонску и духовну мисију коју обавља вијековима, Србији признајте статус регионалног лидера, а своју политичку пензију искористите да се коначно суочите са чињеницама, умјесто што и даље сијете сјеме раздора. Историја се не пише декретима партијских трибина, већ дјелима, а дјела Цркве и народа које нападате узидана су у саме темеље ове земље.