Глобални здравствени систем данас се суочава са великим изазовима, а један од најизраженијих је хронични недостатак љекарског кадра. Када уђете у чекаоницу која је препуна, често се сусретнете са нервозом и нестрпљењем пацијената, некада и самог особља које под огромним притиском покушава да одговори на сваки изазов.
Данас сам и сам био дио такве свакодневице у Дому здравља у Никшићу. Гужве су, нажалост, постале дио наше реалности. Након више од два сата чекања, када је напокон дошао тренутак за преглед, очекивао сам умор, можда и помало нестрпљивости и нервозе.
Међутим, дочекало ме је нешто сасвим друго.
Медицинска сестра А.Ч и и докторица М.Л . са којима сам се сусрео показали су ниво љубазности, професионалности и посвећености који заслужује сваку похвалу, иако постоје медији који овакву слику из нашег града никада неће потенцирати.
Упркос огромном броју пацијената који су прошли кроз ту ординацију, нису дозволили да се то одрази на квалитет услуге или њихов однос према човјеку. Сваки пацијент је саслушан, свака брига уважена.
У тренуцима када се здравствени радници боре са прековременим сатима, мањком кадрова и великим одговорностима, њихова емпатија постаје најважнији лијек. Ово искуство ме је навело да размислим о томе колико је важно да, као пацијенти, покажемо више разумијевања и стрпљења.
Често заборављамо да су и љекари и медицинске сестре људи од крви и меса, који су изабрали хуман позив да буду ту за нас, чак и када су услови у којима раде далеко од идеалних. Овим путем желим јавно да им се захвалим на њиховој људскости.
Никшић има разлога да буде поносан на своје здравствене раднике, а на нама је да им узвратимо поштовањем које су својим радом и понашањем вишеструко заслужили.
УРЕДНИК