Функционер Нове српске демократије прозван је као човек који управља страницом „Подгорица инфо” и повезује је са „Седмим батаљоном”, „Друштвеним порталом” и страницом „Васојевићи – највеће српско племе”; после напуштања Владислава Дајковића и експресног преласка у странку Андрије Мандића, добио је ангажман од 1.000 евра месечно у Скупштини Црне Горе.
ПОДГОРИЦА – Бобан Радевић, некадашњи најближи сарадник Владислава Дајковића, а данас функционер Нове српске демократије Андрије Мандића, означен је у трећем делу истраживања Инстаграм налога „CRNI BOX” као један од оперативаца мреже анонимних и страначки контролисаних страница које служе за обрачуне са председником Србије Александром Вучићем, српским политичарима у Црној Гори, бившим политичким савезницима и новинарима који се не уклапају у садашњу политику врха НСД-а.
У објави под називом „Истрага 03” Радевић је представљен као наставак мреже чије је формирање у претходним деловима повезано са Ксенијом Мандић Кљајић, сестром председника Скупштине Црне Горе и лидера НСД-а Андрије Мандића.
Према тврдњама„CRNI BOX-а”, Радевић је основао и лично управља страницом„Подгорица инфо”, повезан је са„Друштвеним порталом”и„Седмим батаљоном”, док за најпрљавије нападе користи страницу„Васојевићи – највеће српско племе”. Са тих адреса се, под плаштом заштите српских интереса, воде кампање против Срба који одбијају да следе политику Андрије Мандића.
Дајковић га увео у политику и уступио му одборнички мандат
Политички пут Бобана Радевића није почео у Новој српској демократији, већ уз Владислава Дајковића, који га је увео у Слободну Црну Гору, поверио му место генералног секретара странке и отворио му пут до Скупштине Главног града.
Када је Дајковић у септембру 2023. поднео оставку на одборничку функцију због преузимања места руководиоца Службе за грађане, управо је Радевић наследио његов мандат. Тада је јавно захвалио Дајковићу на поверењу и обећао да ће функцију обављати „часно и на добробит свих грађана”. „Вијести” су тада објавиле да је Радевић рођен 1999. године у Беранама, да је завршио Факултет за туризам и хотелијерство у Котору и да је био генерални секретар Слободне Црне Горе.
Радевић годинама није био само један од чланова странке, већ човек из најближег Дајковићевог окружења. За Слободну Црну Гору снимао је промотивне спотове, учествовао у кампањама, наступао на конференцијама и представљао странку у Скупштини Главног града.
О степену њихове блискости најбоље сведочи Дајковићева објава са Радевићевог венчања у септембру 2025, у којој га је назвао својим „братом и саборцем”.
Дајковић му је отворио и врата локалне администрације. Одборник Социјалдемократа Милош Машковић још у јулу 2024. објавио је да је Радевић запослен у Служби за грађане којом је руководио Дајковић и да је као одборник гласао за повећање буџетске ставке за зараде у Главном граду. Машковић је тада директно тврдио да је Дајковић свог страначког сарадника ставио на платни списак градске управе.
Упркос свему што је добио као Дајковићев најближи сарадник, Радевић је почетком 2026. променио политички табор.
За 36 дана од „независног одборника” до Мандићевог НСД-а
Радевић је још средином јануара 2026. наступао уз Дајковића и бранио одлуку Слободне Црне Горе да напусти власт у Подгорици. Заједно су анализирали политичке прилике, наступали на конференцијама и саопштавали да ускраћују подршку градоначелнику Саши Мујовићу због Ботуна и односа власти према њиховим захтевима.
Само неколико недеља касније, 18. фебруара, Радевић је напустио Слободну Црну Гору и задржао одборнички мандат који је добио као представник те странке. Саопштио је да ће деловати као независни одборник и уверавао јавност да његов одлазак није последица сукоба са Дајковићем, већ наводних „идеолошких и политичких мимоилажења”. Његово образложење пренео је РТЦГ.
Радевићева „независност” трајала је свега 36 дана.
Већ 26. марта приступио је Новој српској демократији. НСД га је тада представио као једног од „младих, школованих, одговорних и часних људи” који су препознали потребу укрупњавања политичке снаге око Андрије Мандића. Приступање је званично објављено само нешто више од месец дана пошто је Радевић тврдио да жели да буде слободан од партијских оквира.
Таква брзина показује да његов одлазак из Слободне Црне Горе није био пут ка политичкој независности, већ прелазак из једне странке у другу. Због тога је неопходно утврдити када су почели преговори са НСД-ом и да ли је Радевић већ договарао прелазак док је уз Дајковића учествовао у доношењу одлука Слободне Црне Горе.
После преласка стигао ангажман од 1.000 евра
Политички трансфер убрзо је пратио и плаћени ангажман у систему НСД-а.
Према званичној документацији Скупштине Црне Горе, Радевић је већ у априлу и мају 2026. ангажован као консултант посланика Нове српске демократије Јована Вучуровића. За тај посао примао је по 1.000 евра нето месечно.
Овај податак није политичка спекулација, већ је утврђен на основу документације коју је Скупштина доставила по захтеву за слободан приступ информацијама. У истраживању о скупштинским консултантима прецизно је наведено да је Радевић радио за Вучуровића и да је примао 1.000 евра месечно.
Хронологија је више него речита, Радевић је 18. фебруара напустио Слободну Црну Гору, 26. марта ушао у НСД, а већ у априлу добио плаћени ангажман за посланика те странке.
„CRNI BOX”тврди да је пресудну улогу у његовом преласку имало обећање високог функционера НСД-а да ће му помоћи у отплати рата стамбеног кредита. Према истој објави, Радевић је уз 1.000 евра из Скупштине наставио да прима још 680 евра на редовном радном месту.
Чак и без банковних извода о отплати кредита, неспорна је чињеница да је у првом месецу после приступања НСД-у добио консултантски посао плаћен новцем грађана. Зато НСД мора да саопшти по којим квалификацијама је дипломирани менаџер туризма изабран за консултанта посланика Јована Вучуровића, које је конкретне послове обављао и шта су грађани Црне Горе добили за новац који му је исплаћен.
Страница која промовише Радевића и напада његове противнике
Према „Истрази 03”, Радевић лично управља страницом„Подгорица инфо”, која је постала његова главна медијска платформа. На тој страници редовно се објављују његове изјаве, телевизијски наступи и политичке поруке, док се противници НСД-а представљају као непријатељи српског народа и Српске православне цркве.
„Подгорица инфо” није само страница која повремено пренесе Радевићеву изјаву. Њен садржај систематски прати његове политичке потребе, брани његове ставове и отвара простор за нападе на људе са којима је Радевић или руководство НСД-а у сукобу.
Иста политичка линија видљива је на„Друштвеном порталу”и „Седмом батаљону”. „Друштвени портал” објављује Радевићеве нападе, док поједине садржаје непосредно преузима од „Седмог батаљона”. Странице једна другој прослеђују поруке, стварају привид више независних извора и исту политичку кампању шире према различитим групама пратилаца.
Као још један део система означена је страница„Васојевићи – највеће српско племе”, на чијој се насловној фотографији налазе функционери Нове српске демократије. Према наводима истраживања, управо се ова страница користи за најнечасније нападе, док затим „Друштвени портал” и „Седми батаљон” преузимају и појачавају исте поруке.
Тако се формира затворен пропагандни круг. Једна страница објављује напад, друга га представља као вест, трећа га додатно шири, а страначки функционери добијају могућност да тврде како са садржајем немају никакве везе.
Трећи крак исте мреже
„Истрага 03” не појављује се изоловано. У првом делу серијала објављени су подаци о страници „Седми батаљон”, која је раније носила назив „Правда за Весну Братић”. Исти фејсбук идентификациони број пратио је страницу кроз промену назива и политичке оријентације, док су објаве почеле да се користе за нападе на Александра Вучића, Милана Кнежевића, Владислава Дајковића и друге српске политичке представнике.
„Политика” је о том дигиталном трагу писала у тексту„Анонимна страница за политичке обрачуне ‘Седми батаљон’”.
У другом делу истраживања као координатор мреже означена је Ксенија Мандић Кљајић, док су као оперативци поменуте функционерка НСД-а Јелена Милошевић и друге особе блиске врху странке. Сада је у трећем делу као нова карика означен Бобан Радевић – човек који је после политичког прелета добио функцију у НСД-у, плаћени ангажман у Скупштини и снажну подршку истог круга страница.
То више није низ случајних подударности. Реч је о препознатљивом моделу у којем су политичке функције, јавни новац, страначка инфраструктура и анонимне странице испреплетени око истог центра и усмерени против истих мета.
Андрија Мандић више не може да се прави да не види
Председник НСД-а Андрија Мандић сада је главна политичка адреса одговорности. Његова сестра означена је као координатор мреже, функционери и људи блиски странци као администратори и оперативци, а плаћени консултант посланика НСД-а као човек који управља једном од централних медијских страница.
Мандић зато мора да саопшти да ли је руководство НСД-а упознато са радом „Подгорице инфо”, „Седмог батаљона”, „Друштвеног портала” и странице „Васојевићи – највеће српско племе”, да ли функционери странке тим страницама достављају материјале и ко финансира њихов рад.
Бобан Радевић мора да одговори да ли је основао „Подгорицу инфо”, ко има приступ тој страници и какав је његов однос са администраторима осталих налога. Ћутање после овако конкретних навода само би додатно учврстило сумњу да странице без импресума представљају неформални медијски штаб НСД-а.
Посебно је неприхватљиво да се све то ради под српским именом. Политичка платформа која себе назива српском не може истовремено да толерише мрежу за нападе на Србију, председника Александра Вучића и српске политичаре у Црној Гори који не пристају на Мандићеву контролу.
Некада су такви напади долазили из структура Демократске партије социјалиста. Данас се, према објављеним подацима, исте методе спроводе преко људи који су се домогли власти захваљујући гласовима Срба.
Случај Бобана Радевића је прича о систему у којем се оданост врху НСД-а награђује функцијама и новцем грађана, док анонимне странице служе за дисциплиновање свакога ко одбије да се повинује једном партијском центру.
извор:политика.рс