Не мислим да је министарка Снежана Пауновић позивала на било какво етничко чишћење. Ко познаје Снежану зна да је реч о жени која је рођена у Пећи, која је велики део живота провела на Косову и Метохији и која је говорила из огромне личне емоције и бола због страдања српског народа.Ипак, морамо да поставимо питање како је могуће да једна изјава, која је очигледно изазвала различита тумачења, одмах произведе толико реакција, док се годинама подиже зид ћутања пред оним што Срби на Косову и Метохији заиста преживљавају.
Где су биле све те реакције када су Срби хапшени без основа, пребијани и протеривани, када је пуцано на српску децу која су носила бадњак, када се нашим људима одузимају земља, институције и право на нормалан живот? Где су реакције на свакодневне притиске којима су изложени само зато што су Срби?Не мора неко да изговори речи „етничко чишћење“ да би га спроводио. Политика Аљбина Куртија и власти у Приштини, кроз хапшења, застрашивање, насиље и систематско онемогућавање нормалног живота, има јасан резултат – да Срба на Косову и Метохији буде све мање.Србија, са друге стране, говори о миру, суживоту, дијалогу и компромисном решењу.
То је наша државна политика и суштинска разлика између Београда и Приштине.Ако Европска унија заиста жели Косово и Метохију на коме има живота и будућности за све, онда њена пажња мора бити усмерена ка Приштини и Аљбину Куртију. Тамо су они које годинама подржавају, са којима разговарају и на које могу и морају да утичу.
Проблем није у Београду и у једној изјави, већ у политици која на терену производи страх, прогон и све мање Срба.А они који су се једино досетили да затраже оставку министарке, нека кажу да ли су спремни да једнако гласно осуде прогон Срба на Косову и Метохији, или им је једини циљ да сваку тему претворе у напад на сопствену државу” – изјавио је министар Милићевић.