Лицемерје и одсуство срама Елмедина Конаковића немају границе: моралне лекције Србији и Александру Вучићу држи човек који је политички стасао у странци и миљеу који су годинама славили Расима Делића, правоснажно осуђеног због злочина које су над заробљеним Србима починили припадници одреда „Ел Муџахид“, као и друге који су убијали, клали и затирали српски народ.
Председник Вучић је када је требало отишао у Сребреницу, поклонио се жртвама и пружио руку помирења, да би тамо био линчован и умало убијен од разјарене масе заслепљене мржњом према Србима. До данас нико није одговарао за тај напад. То најбоље показује ко је био спреман да ризикује сопствени живот ради помирења, а ко туђе жртве користи за јефтине политичке обрачуне.
Толико су заслепљени мржњом да им се и данас привиђа дух Александра Вучића и тамо где га данас нема. Знају добро да је он најбољи заштитник српских интереса, зато га нападају чак и кад није ту.
Уместо што трује и вређа, Конаковић нека најпре изговори имена српских жртава, осуди злочине над њима и објасни зашто се у Сарајеву и даље славе осуђени команданти. Управо Конаковић и њему слични највећи су противници сваког правог помирења: од Срба траже да се одрекну сваке своје жртве, своје злочине прећуткују, а своје осуђенике проглашавају херојима.
.Србија неће прихватити ни селективну правду ни лекције о моралу од оних који сопствену прошлост упорно одбијају да погледају у очи.