Умјесто да евентуално незаконито именовање буде исправљено, у Општини Тиват је, према доступној документацији, изабран потпуно супротан пут – мијењање правила како би се већ донесена кадровска одлука накнадно уклопила у прописе.
Случај именовања вршитељке дужности руководитељке Службе за унутрашњу ревизију отвара озбиљна питања о поштовању закона, политичкој одговорности и начину на који се управља институцијама које би управо требало да контролишу законитост рада локалне самоуправе.
Оно што овај случај издваја није само спорно именовање, већ чињеница да се, према расположивој документацији, након тог именовања приступило измјени Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста како би нови услови одговарали већ именованој особи.
Именовање без испуњених услова
У тренутку када је Зорица Луковић именована за вршитељку дужности руководитељке Службе за унутрашњу ревизију, важећи Правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста прописивао је да то радно мјесто може обављати искључиво дипломирани правник.
Међутим, именована је особа која има диплому Економског факултета.
То значи да, према тада важећој систематизацији, није испуњавала прописане услове за обављање те функције.
Посебно је важно нагласити да и вршилац дужности мора испуњавати законом и систематизацијом прописане услове у тренутку именовања. Они се не могу стицати накнадно, нити се прописи могу мијењати како би се већ донесено рјешење накнадно оправдало.
Умјесто поништавања спорног рјешења – мијењање правила
Умјесто да се преиспита законитост именовања, услиједила је измјена Правилника о систематизацији.
Новим Правилником, који је 9. октобра 2025. године потписала управо вршитељка дужности Зорица Луковић, а на који је 13. октобра сагласност дао предсједник Општине Жељко Комненовић, мијењају се услови за исто радно мјесто.
Поред Правног факултета, као одговарајућа стручна спрема накнадно се уводи и Економски факултет.
Практично, након што је лице именовано без испуњених услова према тада важећем Правилнику, услови су промијењени тако да одговарају образовном профилу већ постављене вршитељке дужности.
Због тога се оправдано поставља питање да ли је систематизација мијењана због стварних потреба службе или ради накнадног прилагођавања једној конкретној кадровској одлуци.
Кључна одговорност је на Жељку Комненовићу
Иако је Зорица Луковић потписала нови Правилник, кључна политичка и институционална одговорност за цијели поступак лежи на предсједнику Општине Тиват Жељку Комненовићу.
Он је донио одлуку о њеном именовању на функцију вршиоца дужности, иако је у том тренутку важио Правилник који је прописивао услов који она није испуњавала.
Након тога, управо је Комненовић дао сагласност на нову систематизацију којом је Економски факултет накнадно уврштен као одговарајућа квалификација за исто радно мјесто.
Без те двије његове одлуке – именовања и сагласности на измјену Правилника – цијели овај поступак не би био могућ.
Управо зато се поставља питање да ли је предсједник Општине, умјесто да обезбиједи поштовање важећих прописа, својим одлукама омогућио да се накнадном измјеном систематизације покуша отклонити спорност сопственог кадровског рјешења.
Највећи проблем није сама измјена систематизације. Највећи проблем би био ако је систематизација мијењана зато што је претходно донесена кадровска одлука која није била у складу са тада важећим условима. У том случају не прилагођава се кадровско рјешење прописима, већ се прописи прилагођавају кадровском рјешењу.
Озбиљан ударац независности унутрашње ревизије
Служба за унутрашњу ревизију није обично административно одјељење.
То је орган чији је основни задатак да контролише законитост трошења јавног новца и указује на неправилности у раду локалне самоуправе.
Због тога њен руководилац мора уживати пуни професионални и институционални кредибилитет.
Када особа која руководи том службом свој мандат започиње под околностима које изазивају сумњу у законитост именовања, а затим учествује у доношењу акта којим се услови мијењају у складу са њеним образовним профилом, поставља се питање повјерења у независност институције која треба да контролише законитост рада других.
Хронологија спорног поступка
Према расположивој документацији, слијед догађаја изгледа овако:
важећи Правилник прописује да руководилац Службе за унутрашњу ревизију мора бити дипломирани правник;
Жељко Комненовић именује за вршиоца дужности особу која има диплому Економског факултета;
умјесто преиспитивања законитости тог рјешења, приступа се измјени Правилника;
нови Правилник потписује већ именована вршитељка дужности;
Комненовић даје сагласност на нову систематизацију;
у услове се накнадно уноси Економски факултет;
тиме се покушава отклонити спорност већ донесеног кадровског рјешења.
Посебну тежину случају даје породична веза
Посебну димензију овом случају даје чињеница да је Зорица Луковић супруга дугогодишњег новинара Синише Луковића.
Као новинар, Луковић је годинама у својим текстовима критиковао јавне функционере због кршења закона, злоупотреба службеног положаја и непоштовања прописа, представљајући се као један од најгласнијих заговорника законитости и јавне одговорности.
Управо зато јавност има право да постави питање да ли исти стандарди важе и онда када се ради о случају који се непосредно тиче његове породице.
Јер ако закони морају важити једнако за све грађане, онда не може постојати изузетак ни за супругу новинара који другима држи лекције о законитости.
Ово није административни пропуст – ово је питање политичке одговорности
Често се овакви случајеви покушавају представити као административне грешке или технички пропусти.
Међутим, документација показује да су кључне одлуке доношене на самом врху локалне власти.
Жељко Комненовић је именовао вршиоца дужности који, према тада важећој систематизацији, није испуњавао прописане услове. Потом је дао сагласност на измјену Правилника којом су ти услови накнадно прилагођени образовном профилу већ именоване особе.
Због тога се политичка и институционална одговорност не може пребацити на службенике који су припремали акте. Коначне одлуке донио је предсједник Општине.
Институције су на потезу
Уколико су наводи из документације тачни, Управна инспекција и други надлежни органи треба да утврде:
да ли су у тренутку именовања били испуњени законом прописани услови;
да ли је именовање било у складу са тада важећом систематизацијом;
да ли је измјена Правилника донесена ради потреба службе или ради накнадног усклађивања већ донесеног кадровског рјешења;
да ли постоји основ за поништавање спорних аката и утврђивање одговорности.
Јер у правној држави прописи се не доносе да би оправдали већ донесене кадровске одлуке. Они постоје да би се по њима поступало. Ако се правила мијењају тек након што су прекршена, онда више не говоримо о владавини права, већ о прилагођавању права политичкој вољи. Управо зато овај случај превазилази једно кадровско именовање и постаје питање повјерења грађана у законитост рада предсједника општине Жељка Комненовића.
