Саопштење преносимо интегрално
Вруће политичко августовско љето најтоплије од пресједничких избора 1997 године преставља финале политичког процеса започетог расцјепом заједничког ДПС-а марта 1997 године.
Наиме,подсјећања ради сукоб је настао због питања заједничке државе и односа према Београду,инициран од евро-атланских центара моћи.
Поред овог питања важно питање било је и измјена духовно-културног идентитета, измјештања из природног историјског лежишта (Петровићке Црне Горе) у нови монтегрински (гувернадуровићки) који је требао духовно и културно Црну Гору обликовати кроз германско-романску и англо-саксонску духовно културну зону,са циљем раскида са историјском Његошевском Црном Гором.
Дводеценијски покушај бившег режима културно-духовног преобликовања Црне Горе,уз све притиске од егзистенцијалних до грађанских права и слобода није дао жељене резултате њиховим налогодавцима у Бриселу и другим евро- атланским центрима моћи.
Стратегија стварање Црне Горе као антисрпске државе је пропала и после историјских литија допринијела паду бившег режима.
Наиме креатори политике у Црној Гори ,који се налазе ван ње, доносе нову стратегију да преко српских политичких партија и лидера остваре свој циљ који нису остварили у вријеме бившег режима.
Дистанцирање од Београда и хрљење у загрљај Загребу не марећи за последице,први је политички корак у том правцу.
Ту улогу прихвата садашњи шеф режима ,предсједник парламента и НСД (Нове Сатлерове Демократије) Андрија Мандић,који безпоговорно извршава све наредбе Јохана Сатлера на неповратну штету српском националном бићу у Црној Гори.
То су између осталог, проглашавање Србије окупатором 1918 године,изложба У Парламенту о „геноциду“у Сребреници ,објава рата Русији,учешће на обиљежавању Олује у Книну итд….
Зато Мандићев сатлеризам по виталне српске националне интересе је опаснији и погубнији од Ђукановићевог монтенегризма.
Оваквим политичким дјеловањем Андрија Мандић.је раме уз раме са Секулем Дрљевићем ,Савићем Марковићем-Штедимлијом,Новаком Килибардом итд….
Ова велеиздаја Андрије Мандића многим људима као и мени теже пада него двадесетогодишња борба са предходним режимом,јер је самозвани лидер Срба у Црној Гори био дио исте спољно- политичке англо-саксонске антисрпске агенде,што је потврдио од када се налази на чело Парламента.
Поред великих сумњи изражених у предходном периоду на опозициони кредибилитет Андрије Мандића ,дуго нисам вјеровао у те наводе,а особе које су га детектовала да је један од Милових пикова у опозицију нажалост били су у праву.
Вријеме је мајсторско решето које је потврдило горе изнесене ставове о Андрији Мандићу да је био Тројански коњ,да реализује и оно против српског народа што није урадио ни бивши шеф режима.
Због издаје свог народа у политици ће умјесто норвешког политичара Квислинга ,нова мјера за издајство бити Мандић и ако му је оштра конкуренција у актуелном политичком естаблишменту Црне Горе!!!