Европа се данас суочава са последицама сопствених политичких избора, а питања масовних миграција, интеграције и очувања националног идентитета постају све значајнија за будућност европских друштава.
Деценијама су политичке елите у многим европским земљама промовисале концепт мултикултурализма као темељ новог европског друштва. У име отворености, толеранције и глобализма, често су занемаривана питања културне интеграције, поштовања закона, националних традиција и очувања друштвене кохезије.
Међутим, мултикултурализам без јасних правила, одговорности и стварне интеграције може постати извор озбиљних друштвених проблема. Није довољно само омогућити долазак људи из различитих делова света. Неопходно је изградити заједницу у којој сви поштују законе земље домаћина, њене институције и основне друштвене вредности.
Асимилација није исто што и интеграција, али ни интеграција не може постојати без узајамног поштовања и прихватања заједничких правила. Очување сопственог културног идентитета легитимно је право сваког народа, али исто тако сваки појединац који долази у нову земљу мора бити спреман да поштује њен правни поредак и друштвене норме.
Данас се поставља питање да ли су европске политичке елите биле спремне да се суоче са стварним изазовима миграционе политике или су, заслепљене идеолошким представама о будућности Европе, потцењивале ризике и незадовољство сопствених грађана.
За земље које су сачувале снажну свест о националном идентитету, историјском наслеђу и значају традиционалних вредности, европска искуства представљају важну лекцију. Модернизација не мора да значи одрицање од сопствених корена, а сарадња са светом не захтева напуштање националних интереса.
Србија, као земља богате историје и самосвојне културе, има право да сопствену будућност гради у складу са својим интересима, традицијом и потребама грађана. Европски стандарди не смеју бити изговор за некритичко прихватање сваке политичке идеологије која долази из Брисела или других центара моћи.
Док се поједина европска друштва суочавају са последицама неуспешних интеграционих политика, остаје питање колико ће политичке елите бити спремне да признају грешке и промене приступ који није испунио обећања.
Историја нас учи да ниједна политичка идеологија није изнад стварности, а да се занемарени проблеми пре или касније враћају на дневни ред.
Можда ће они који су годинама другима држали лекције о томе како треба да изгледа савремено европско друштво сада морати сами да преиспитају сопствене одлуке. За Србију и друге земље које настоје да сачувају свој идентитет, порука је јасна: будућност се не гради одрицањем од сопствених вредности, већ одговорном политиком, поштовањем закона и очувањем друштвене стабилности.
Српско-руски центар „Мајак“ — за очување националног идентитета, традиционалних вредности и права народа да самостално одлучују о својој будућности.