Коради: „Сећам се првог дана када сам дошао у свлачионицу Лација. Анђело Перуци је лежао на столу за масажу. Био је у маскирној опреми јер је био у лову, а управо су му вадили трње из руку.
Тада сам помислио: ‘Играч који вади трње из руку још и може да игра. Али како голман уопште може да брани?’ Неколико минута касније већ је био на терену.“
Ливерани: „Његова огромна снага била је у томе што фудбал није доживљавао са толиком дозом анксиозности као ми. Много пута бих му рекао: ‘Анђело, јеси ли видео од кога си примио гол?’
Он није имао појма ни како се тај играч зове.
Сећам се једног гола који смо примили против Асколија. Они су тада имали двојицу обријаних играча, Паролу и Гуану. Поставио сам му оно чувено питање, а он ми је одговорио: ‘Ма, не сећам се ко ми је дао гол, био је један од оне двојице без косе.’
То ти најбоље показује колики је био Анђело.“
Коради: „Испричаћу ти још једну анегдоту. Једном нас је позвао у лов, али то је заправо био изговор да бисмо направили добру гозбу.
Имао је гаражу у којој је држао сав свој алат. У једном тренутку сам погледао у под и видео фотографију која је тамо била бачена, сва прашњава. Узео сам је, обрисао прашину и видео да је то фотографија њега као капитена Јувентуса, са Лигом шампиона и Интерконтиненталним купом у рукама.
Рекао сам му: ‘Анђело, ти овакву фотографију држиш бачену овде? Ја бих на твом месту направио леп рам и окачио је код куће.“
Али он је више волео да на зид окачи главу малог вепра којег је управо уловио.
Анђело Перицу, голманска легенда!