У храму Светог Василија Острошког у Кумбору, 13. септембра 2026. године, на празник Полагања појаса Пресвете Богородице и дан посвећен Светим Јасеновачким мученицима, служена је Света Божанствена Литургија, након које је служен помен невино пострадалим жртвама Јасеновца.
У молитви и сабрању вјерног народа посебно је оживљено сјећање на Свете Јасеновачке мученике – на хиљаде и хиљаде невиних људи који су пострадали зато што су били православни хришћани, зато што су чували своју вјеру, крст, славу и име.
О значају њиховог страдања, али и о нашој обавези да њихов спомен никада не буде заборављен, говорио је отац Обрен Шарић у снажној и надахнутој бесједи.
Отац Обрен је подсјетио да се сјећање на Јасеновац постепено враћа у наше колективно памћење, али да је пред нама велика одговорност да истину о страдању пренесемо будућим генерацијама. Јасеновац, како је нагласио, не смије бити посматран као мјесто на којем су страдали војници у некој обичној ратној бици. То је било мјесто страдања голоруких људи – жена, дјеце, стараца и немоћних – који су били изложени незамисливом мучењу и смрти.
Посебно је снажна била његова лична прича о првом сусрету са Јасеновцем. Као дјечак, током школске екскурзије, није могао да разумије шта се на том мјесту догодило. Тек касније, како је одрастао и дубље спознавао историју и страдање свога народа, схватио је тежину тишине и ужаса који су остали иза јасеновачких зидова и јама.
У бесједи је посебно наглашено да Јасеновац није само питање прошлости. Он је опомена садашњем човјеку.
Свети Јасеновачки мученици нису се одрекли своје вјере да би сачували земаљски живот. Нису се одрекли свога крста, крсне славе, Божића и православног имена. Изабрали су да остану свједоци Христа, а њихова жртва постала је свједочанство које траје и данас.
Зато се данас њихов спомен не доживљава само кроз тугу. Црква их прославља као свете Божије угоднике, као оне чија су имена, како је поручено у бесједи, записана у књизи вјечности.
„Радујте се и веселите се, јер је велика ваша награда на небесима“ – ријечи су Јеванђеља које данас добијају посебну тежину пред лицем Светих Јасеновачких мученика.
Отац Обрен Шарић говорио је и о томе да Јасеновац није једино мјесто страдања српског народа. Кроз историју су бројне јаме, стратишта и мјеста страдања остала као свједоци страдања невиних. Од Косова и Метохије, преко бројних стратишта кроз историју, па све до Јасеновца и других мјеста страдања, непрестано се понавља једна иста прича – прича о људима који су били спремни да остану вјерни својој вјери и свом имену.
Али бесједа није била само подсјећање на прошлост.
Била је то и снажна порука нама који данас живимо у миру.
Отац Обрен је подсјетио да човјек не смије да се заварава мишљу да зло никада више не може да дође. Историја свједочи да се времена мијењају и да човјек увијек мора да преиспитује себе – ко је, чему припада и за шта је спреман да свједочи.
Управо зато су Свети Јасеновачки мученици данас посебно важни нашој дјеци.
Њихов живот и њихово страдање остављају нам завјет да не заборавимо ко смо, да чувамо православну вјеру и да своју дјецу учимо да памте, али не да би мрзјели, већ да би знали истину и препознавали зло.
У храму Светог Василија Острошког данас су се заједно са вјерним народом молила и дјеца, а управо је та слика дала посебну снагу овом сабрању. Јер када се славски хљеб окреће и када се имена Светих мученика изговарају пред најмлађима, онда се показује да њихов спомен није само успомена на прошлост, већ живо предање које се преноси са покољења на покољење.
Отац Обрен је подсјетио и на то да међу Јасеновачким мученицима није било само једне категорије људи. Тамо су страдали домаћини, мајке, дјеца, старци, учитељи, судије, свештеници и људи различитих занимања и животних прича. Сви су они данас сабрани у једном светом збору мученика који се моле за свој народ.
Њихово страдање, поручио је отац Обрен, није завршено смрћу.
Хришћанска вјера смрт не посматра као коначни крај. Уз смрт долази и Васкрсење. Оно што је некада изгледало као мрак и безнађе, у свјетлости Христовог Васкрсења добија други смисао. Зато су мјеста страдања данас и мјеста молитве, а мученици постају свједоци побједе живота над смрћу.
На крају бесједе упућена је посебна молитва Светим Јасеновачким мученицима да буду заштитници нашој дјеци, нашим породицама и читавом српском народу, да нам помогну да останемо у правој вјери и да у животним искушењима не заборавимо Христа.
Из Кумбора је данас послата порука која далеко превазилази зидове једног храма:
Памтити – да не заборавимо.
Молити се – да останемо вјерни.
Учити нашу дјецу – да свједочанство Светих мученика настави да живи.
Свети Јасеновачки мученици, молите Бога за нас, за нашу дјецу и за цио наш народ.
Амин.
Divna besjeda hvala 😊