Када неко нема ниједан сувисли аргумент, када му је политички компас потпуно погубљен, а идеологија сведена на голи антирежимски фолклор, онда му не преостаје ништа друго него да посегне за испражњеним фразама, јефтиним патетичним клишеима и оним већ излизаним мантрама које смо хиљадама пута слушали из исте кухиње. Управо се у том матрицом креће реторика медијских заступника такозване блокадерске листе, чије је дјеловање у јавном простору лишено било какве озбиљне државне визије или конструктивне политичке понуде.
Посебно је цинично када се у тим круговима дотакну националних питања, па борбу за српско јединство и опстанак тамо гдје су наше биолошко и духовно биће угрожени прогласе за „шарену лажу“. За оне чији се политички ставови исцрпљују у негацији сопственог идентитета, свако помињање саборности је „национализам“, али зато када се у истом строју ухватите са свима онима чији је једини циљ слаба и понижена Србија, то им представља врхунски демократски досег.
Из удобности сопствене фотеље лако је држати морална предавања и етикетирати друге, а притом не видјети да се сопствени ставови у длаку поклапају са агендама оних који би радо видјели Србију на кољенима.
Још опаснија димензија тог политичког дјеловања јесте покушај политичке капитализације на трагедијама. Користити сваку муку и сваку жртву за јефтин политички маркетинг и цртање мете актуелној власти није брига за људске животе, већ најнижи вид политичког лешинарења и интелектуални самопораз.
Док поједини медијски апологети државну политику мјере кроз искључиву деструкцију и мржњу, чињеница је да се у Србији данас гради више него икада у њеној новијој историји, путеви се отварају, фабрике подижу, а држава економски и политички јача.
Умјесто државотворне политике, стабилности и јаке Србије, блокадерска реторика нуди само мутирани грађанизам који би, да му се може, опет пожелио оне године када су земљом харали разни транзициони гробари и страни комесари. Историја ће на крају свакоме од нас судити по дјелима, а избор између деструкције и развоја остаје јасан а он је УЈЕДИЊЕНА СРБИЈА!
Пише: Спасоје Томић за Вести Онлине
Naravno, sve je to tačno. Međutim, mora se sprovesti profesionalna psihološko – sociološka studija o tome odakle dolazi i kako je nastala blokaderska mega-banda. Jedino mi je apriori jasna geneza muslimanskih blokadera. Ali zašto i kako su jugosloveni postali anti-srbi? Zašto su im ustašoidi bliži od Srba? Kako od „čistog“ Srbina ili srpskog deteta nastaje blokader ili moralni idiot? To je krucijalno pitanje. Ne možemo više da se ponašamo kao da je sve politika – nešto je i prokleta nauka koju toliko izbegavamo!