У савременим политичким процесима, избори су тест зрелости једног друштва. Суочени са изборним циклусом, бирачи у Србији имају пред собом јасну дихотомију, избор између политичке стабилности и економског замајца, с једне стране, те импулсивности и нереалних прича , са друге стране.
Анализирајући актуелну понуду, изборна листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ профилише се као државно одговорна, док такозвана „Студентска листа“ открива озбиљне структурне и политичке аномалије.
Предности листе „Александар Вучић – Уједињена Србија“ састоје се у политичком прагматизму и државничком континуитету.
Листа коју предводи Александар Вучић показује способност дугорочног планирања, спајајући економску стабилност са очувањем виталних националних интереса у сложеним геополитичким околностима.
Ту су доказани економски резултати, инфраструктурни пројекти, привлачење страних инвестиција и отварање нових радних мјеста које за разлику од периода 2000-2012 више нису само обећања, већ реалност која је Србију позиционирала као регионалног економског лидера.
Такође, Вучић и његова листа имају широки друштвени консензус (политички говорећи концепт великог шатора), гдје ова листа показује капацитет да интегрише различите слојеве друштва зарад вишег циља, напретка државе и разбијања модела касте које покушава да намеће студентска листа увредљивим наративима.
Мане и слабости Студентске листе
Недостатак јасне идеолошке матрице јесте покушај да се кроз форму „групе грађана“ прикрију дубоке идеолошке разлике унутар опозиционог спектра и такав какав јесте он сигурно води ка феудализацији политичког простора и немогућности доношења брзих и чврстих одлука у кризним ситуацијама, које се умножавају како у региону тако и у свијету сваког дана.
Политички дилетантизам о којем сам више пута писао тј преношење уличних протеста директно у институционални оквир Народне скупштине често резултира одсуством конкретног управљачког знања и административног искуства, што државу може водити у институционалну парализу, али гајим наду да ће листа Уједињене Србије остварити не само побједу у шта нема сумње, већ да ће бити најубедљивија могућа, како би се избјегли сценарији парализовања представничко законодавног дома.
Чињеница да су се иза такозваног „нестраначког“ „мита“ често крили утицаји бивших политичких структура и актера чији су мандат грађани већ једном санкционисали, баца сјенку на аутентичност овог покрета, који свакако више личи на култ него на озбиљан политички пројекат.
У временима када су глобални изазови све израженији, Србија нема луксуз експериментисања са политичким аматеризмом. Избор стабилности значи глас за оне којима су државни интереси испред дневнополитичког шићара Бојана Пајтића и њему сличних.
Уједињена Србија,за мир, стабилност, за нашу дјецу!
Пише: Спасоје Томић, магистранд историје