Причешће (Евхаристија) је главно тајинство хришћанске цркве, током које верници једу хлеб и вино, тајинством претворене у Тело и Крв Исуса Христа, ради очишћења грехова и сједињења са Богом.
- У Житију Светог Василија Великог се наводи:
„Један богоугодни свештеник по имену Анастасије, док је служио Божанствену литургију, и током освећења Светих Тајни Свети Дух сишао је у виду огњеном и окружио Анастасија.
То је видео не само Свети Василије, већ и други који су били достојни овог виђења.“
- Историчар Созомен приповеда:
„Док је Свети Јован Златоусти служио литургију и делио Свете Тајне вернима, приђе нека жена заражена македонијевом јереси.
И чим је са неверовањем примила Свето Причешће, део (Тела Христовог) се у тренутку претворио у камен у њеним устима.
Жена, ужаснута овим дивним чудом, исприча шта јој се догодило пред свим народом, показујући и сам камен, и из неверовања пређе у правоверје.
- За време владавине Мине, патријарха цариградског, неки јеврејски младић придружи се хришћанским младићима и прими Свето Причешће са њима, али, вративши се кући, исприча оцу све што се догодило.
Његов отац се разбесне и одмах зграби сина и баци га у пећ где се топило стакло (јер му је отац био мајстор стаклар).
Његова мајка, не знајући шта се догодило са њеним сином, дуго га је тражила и није га могла наћи.
Трећег дана дође свом мужу, стаклару, плачући и кукајући, и одједном зачу глас свог сина из ужарене пећи.
Уплашена али и пресрећна, мајка је пожурила до пећи и угледала свог сина усред усијаног жара.
Узевши га одатле, питала га је како је остао неопечен у пећи.
Он је одговорио да му је често долазила нека жена у светлој одећи, дајући му воду да пије и гаси жар око себе, а када је био гладан, давала му је храну.
Овај чудесни догађај проширио се по целом граду.
Сам цар Јустин (који је у то време владао Грчким царством) сазнао је за то и наредио је крштење и сина и мајке, а оца, који је одбио да се крсти, наредио је да се баци у ужарену пећ.
Ово чудо је било познато широм света.
(О њему пишу следећи црквени историчари:
Евагрије у књизи 4, поглавље 24;
Јевсевије у књизи 4, поглавље 1, XXXVI;
Никифор у књизи 17, поглавље 25).
- Сједињено са искреним кајањем за грехе и непостидном вером у Спаситеља, причешћивање Светим Тајнама Христовим избавља нас од вечне смрти још док смо овде на земљи.
Палестински командант по имену Гивимер, ступивши на дужност, желео је пре свега да се поклони Гробу Господњем.
Приближавајући се цркви, видео је овна како иде ка њему, желећи да га удари роговима.
Командант се уплашио виђења и хтео је да се врати, али чувар Часног Крста, по имену Азарије који је стајао у близини, приметио је његово оклевање и упитао га:
- Зашто не идеш, господине?
Он је одговорио: – Зашто си пустио тог страшног овна овде?
Азаријус га је уверавао и рекао:
- Прођи слободно, овде нема ничега.
Али када је командант хтео да уђе у цркву, исто виђење му се поново указало, док остали нису ништа примећивали и слободно су улазили.
Тада је чувар Часног Крста рекао Гивимеру:
- Господине, да ли постоји нешто на твојој души што те спречава да се поклониш светом гробу нашег Спаситеља? Принеси покајање Господу Он је човекољубив и многомилостив.
Командант је у сузама одговорио:
- Заиста, крив сам пред Богом за многе и тешке грехе…
Са овим речима, он је пао на земљу, дуго плакао и исповедио своје грехе Господу.
Затим, када је устао, хтео је поново да уђе у цркву, али чудовишни ован му је поново запречио улаз.
Тада му је чувар Часног Крста рекао:
- Изгледа да постоји нека друга препрека…
Командант је, оклевајући, одговорио:
- Можда зато што нисам православан..
Након тога, придружио се Православној цркви, а затим, када га је чувар Часног Крста причестио Светим Тајнама, командант је слободно ушао у пештеру Гроба Господњег, а претходно виђење је нестало.
- Дешавало се да су се болесни људи, које ниједан лек није могао излечити, исцељивали Светим Тајнама.
Григорије Богослов прича да је његова сестра, док је била болесна и није имала никакве помоћи од лекова, примала Свете Тајне са посебном вером и била је исцељена.
- Ко се причешћује Телом и Крвљу Христовом, ни зли духови не могу му наудити.
Једна од црквених књига помиње да је један светитељ питао зле духове чега се највише плаше код хришћана.
„Онога што једете“, то јест, Светог Причешћа.
О, када би хришћани искрено и пажљиво поштовали и чували то што добију у Причешћу, били би недодирљиви за демонска лукавства.
Таква је моћ Светих Тајни!
Протојереј Григорије Дјаченко