Умјесто породичног гнијезда у Љешевићима, Душан М. Беговић и његова породица суочили су се са уиграном шемом грађевинских превараната. Након што је продао комплетну очевину и уложио деценијски тешко зарађени новац са брода, преваранти из Ивањице оставили су три генерације ове породице као подстанаре , док се најмлађе унуче родило у туђој кући.
НИКШИЋ / ГРБАЉ – Прича Душана М. Беговића није само прича о пропалом пословном уговору; то је дубоко потресно свједочанство о томе како се племенита намјера једног оца да за живота обезбиједи кров над главом за своје шесторо дјеце претворила у грчевиту борбу против уигране групе превараната. Продавши цјелокупну дједовину и уложивши уштеђевину коју је годинама стицао на тешким прекоокеанским пловидбама, Душан је вјеровао да ће у мирном грбаљском насељу Љешевићи подићи монт-куће за своју многочлану породицу. Умјесто тога, увучен је у лавиринт обећања, лажних фактура и класичног изнуђивања новца.
Од повољне понуде до добро осмишљене замке
Суочен са високим цијенама тврде градње и непредвидивим временима, Беговић је донио одлуку да на пространом плацу који је купио подигне монтажне куће. Након детаљних провјера и контакта са бројним извођачима из Ивањице, регионалног центра за ову врсту градње, избор је пао на фирму која је понудила наизглед најповољније услове.
„Сада, са ове дистанце и након свега што сам преживио, јасно ми је да они од првог тренутка имају уиграну шему. То је класична организована криминална група у којој сваки актер зна своју улогу“, започиње своју исповијест Беговић.
Уговор је потписан 25. априла 2025. године за изградњу четири веће и двије мање куће, по систему „кључ у руке“, по цијени од 530 евра по квадрату, укључујући и три септичке јаме. Укупна вриједност пројекта износила је 256.000 евра, а рок за усељење био је стриктних 90 до 100 дана. Да је све унапријед смишљено, показује и чињеница да се на уговор потписује извјесни Дарко, који не наступа испред Д.О.О. друштва, већ као предузетник са занатском фарбарско-молерском радњом, чиме је свјесно припремљен терен за касније правне маневре.
Изолација клијента и константно изнуђивање новца
Беговић је одмах, у складу са почетним разговорима, уплатио аванс од 80.000 евра (преко 30%). Међутим, одмах након потписивања уговора, оперативни менаџмент са којим је све договорено потпуно нестаје из комуникације, а вођење комплетног посла и преговора преузима искључиво Дарко.
„Тада почиње моја голгота. Дарко константно тражи новац мимо договорене динамике. На хиљаду јада су завршене бетонске плоче, а ја сам сам куповао материјал само да се посао не прекида. Када је коначно требало да стигну дрвене конструкције из Србије, у игру се укључује трећа особа – извјесна Мира, која се представља као књиговођа. Она почиње брутални притисак, тражећи износе од 10.000 до 11.500 евра плус ПДВ за сваку кућу посебно, под изговором да роба не може да пређе границу“, објашњава Беговић.
Уплашен за судбину већ уложеног новца, који је тада прелазио цифру од 150.000 евра, Душан је био приморан да плаћа, немајући избора него да иде напријед. Преварантски модел је ишао толико далеко да је Беговић у једном тренутку заведен да уплати додатној особи у Подгорици износ од 10.000 евра под лажним обећањем да ће му новац бити враћен у року од два дана. Наравно, од тог новца никада није враћен ни један једини цент.
Данашњи биланс: Куће које прокишњавају и бетонажа ван папира
Панели за куће, који су према уговору већ требали бити усељени, почели су да пристижу тек у августу и септембру. Сваки Дарков долазак значио је пар дана лажног рада, а затим поновни нестанак и бјежање од одговорности. Поред финансијског пустошења, Беговић је због несавјесног рада извођача доведен и у папиролошки проблем – куће није могуће наћи на званичним снимцима, што отвара нову борбу за накнадну легализацију.
Тренутно стање на терену је катастрофално. Ни такозвана „сива фаза“ није завршена. Од новембра прошле године, скоро свака кућа је прокишњавала јер кровна конструкција није завршена како треба. Очајан, Беговић је прије неколико дана морао додатно да плати приватне мајсторе како би санирали хидроизолацију и спасили оно што се спасити може.
„Довео сам независне стручњаке за процјену из Чачка, као и наше домаће инжењере. Након детаљног прегледа, њихов званични закључак је шокантан: вриједност до сада изведених радова не прелази 120.000 евра, а и то је упитног квалитета. Ја сам овом човјеку дао преко 200.000 евра у кешу, материјалу и фактурама! За добар дио имам признанице, а за дио који сам дао на руке постоје недвосмислени писмени докази у телефонским порукама. Никада није оспорио износ који ми дугује само је лагао и обећавао. Таквог лажова и нечовјека моје очи никада нијесу среле“, каже Душан.
Три породице у подстанарском статусу – рођење унука у туђој кући
Док се главни актер ове преваре
суочава са законским посљедицама и органима правде због својих недјела, породица Беговић проживљава најтеже дане.
„Ми смо тренутно три породице расуте на три различите локације, сви као подстанари. Оно што ме највише боли и што не могу да прежалим јесте чињеница да ми се унуче родило у подстанарској кући. Најтежи терет који носим није губитак новца, већ осјећај да сам изневјерио своју дјецу због своје лакомислености и вјере у људе. Имао сам најбољу намјеру, продао очевину, молио га кроз поруке да ми врати барем дио средстава како бих сам завршио кровове дјеци… Наишао сам на зид апсолутног нељудства“, кроз сузе завршава своју причу овај поносни човјек
Комплетна преписка, фактуре, извјештаји судских вјештака и материјални докази предати су надлежним институцијама. Након хапшења главног осумњиченог, породицу Беговић контактирали су чланови његове уже породице у покушају ублажавања штете, али Душан М. Беговић поручује да компромиса са правдом нема и да ће ићи до краја – како ради своје дјеце, тако и ради јавности, да нико никада више не доживи ову врсту грађевинског и људског пакла.